Category Archives: Uputstva

Pravda

Zašto popuniti ili korigovati bazu podataka RDZI

ZAŠTO JE KORISNO I/ILI NEOPHODNO DA IMATE UVID
u tačnost upisa podataka iz Vaše prijave u Bazu podataka prijavljene oduzete imovine u Republičkoj direkciji za imovinu ?


msword preuzmite obrazac POI za dopunu (MS Word, 26kB)

pdf nacrt zahteva direkciji za dopunu baze podataka


Od kada je obelodanjena formirana Baza prijavljene oduzete imovine (u avgustu 2007. godine) u Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije (na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Sl. gl. RS br 45/05), uočen je ogroman broj grešaka (raznih uzroka) u upisu u Bazu sa dostavljenih pojedinačnih prijava oduzete imovine. Mreža za restituciju je odmah pokrenula ispravljanje uočenih grešaka, prvenstveno onih ogromnih, netačnih upisa koji su neprijateljima vraćanja oduzete imovine u vlasti mogli da posluže kao „argument“ za tvrdnju da je naturalna restitucija nemoguća – „jer takva i tolika imovina ne postoji u državnoj svojini“. Uz postepeno sve bolju saradnju i poverenje između predstavnika Mreže i odgovornih službenika za Bazu podataka u Direkciji, ispravljeno je preko 1.200 najvećih grešaka upisa u Bazu tokom više od tri godine međusobne saradnje u poboljšavanju istinitosti podataka u Bazi. Rezultat je bio smanjenje potraživane površine oduzetih nepokretnosti na tek 1/3 vrednosti iz početno predstavljene Baze (upisane 2/3 površina potraživanih nepokretnosti su bile netačne, lažne) ! Te korigovane potraživane površine nepokretnosti su bile sasvim poredive sa površinama nepokretnosti iste vrste u državnoj svojini – čime smo dokazali da se oduzeta imovina može naturalno restituisati jer realno postoji. Međutim, u Bazi je upisano preko 140.000 pojedinačnih prijava oduzete imovine (pojedinačnih potražioca) pa je kontrolisano i ispravljeno manje od 1 promila ukupnog broja upisa u Bazu!!!

Formalno, prema pomenutom Zakonu, Direkcija je imala obavezu da evidentira i usaglašava podatke iz prijava sa „podacima kojima raspolažu državni organi i organizacije, organi i organizacije jedinica terotorijalne i lokalne samouprave, javne službe i drugi organi i organizacije“. S obzirom na broj zaposlenih i obim svih poslova koje ima – Direkcija nikada nije samostalno radila ta „usaglašavanja“ podataka iz podnetih individualnih prijava za oduzetu imovinu sa odgovarajućim podacima o imovini u državnoj svojini u državnim bazama podataka. Ispravke u Bazi oduzete imovine su rađene isključivo pojedinačno, konkretno i na inicijativu Mreže za restituciju, svih proteklih godina.

Ista Direkcija ima obavezu (još od 1995. godine) da vodi evidenciju o ukupnoj državnoj imovini (kako joj samo ime kaže !) i formalno održava Bazu podataka državne imovine. Direkcija ima obavezu da evidentira državnu imovinu ali samo ako joj „korisnici državne imovine“ (organi vlasti svih nivoa, državni organi i organizacije i slični) dostave podatke o državnoj imovini koju „koriste“. Direkcija ima pravo da „korisnike“ „potseća na obavezu slanja podataka“ ali nema prava da ih prinudi na to ili zbog neizvršavanja kažnjava: Ako se Direkciji ne pošalju podaci o nekoj državnoj imovini – „takva državna imovina ne postoji“ ni za Direkciju ni za državu – za nju zna samo „korisnik“ što je izvor raznih zloupotreba u prošlosti!

Pod pritiskom MMFa i Svetske Banke i donacije od 300.000 $ da se uredi popis državne imovine (kao deo „finansijskog bilansa stanja države Srbije“, koji ranije nikada nije rađen), Vlada Srbije je 2009. godine jednim svojim Zaključkom pokrenula pitanje popisa državne imovine a drugim svojim Zaključkom 05 Broj: 954-1184/2010-1 od 25. februara 2010. godine, htela da sazna šta je za godinu dana urađeno. Uz Zaključak je išla „Informacija o stanju evidencije sredstava u svojini Republike Srbije“, i šta je utvrđeno:

  • veliki broj opština ne vodi evidenciju sredstava u svojini Republike Srbije na način predviđen Uredbom, niti ažurira promene,
  • godišnji popisi osnovnih sredstava prepisuju se iz godine u godinu, a stanje po popisu se ne slaže sa faktičkim stanjem na terenu,
  • postoji neusklađenost faktičkog stanja nepokretnosti koje su na korišćenju kod korisnika sredstava u državnoj svojini i stanja u javnim knjigama,
  • pojedine opštine i korisnici nemaju evidentiranu ni jednu nepokretnost u bilansu stanja, pa čak ni službeni objekat u kojem obavljaju svoju delatnost !

Svi su oni bili obavezni, kao „korisnici državne imovine“ da izvrše uknjižbu državnih nepokretnisti koje koriste u javne knjige o evidenciji nepokretnosti (katastre nepokretnosti, katastre zenljišta, zemljišne knjige) i da o izvršenom obaveste Direkciju koja bi tim podacima punila svoju Bazu podataka o evidenciji državne imovine. Najveći broj korisnika državne imovine to uopšte nije radio niti o tome obavestio Direkciju ! To je prava slika o radu „sirotih“ (bahatih) lokalnih samouprava (vlasti) koje traže „decentralizaciju“ a do sada su bahato demonstrirale neodgovornost, nerad i haos u svojoj delatnosti.

Donošenjem Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (Sl. gl. RS br. 72/2011) i Zakona o javnoj svojini (isto, Sl. gl. RS br. 72/2011), značaj potpunosti i tačnosti Baze podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini i Baze podataka o državnoj imovini (obe u Direkciji) je naglo porastao i za državu i (za nas još važnije !) za potražioce oduzete privatne porodične imovine (koja je danas deo državne imovine Republike Srbije, po zakonu).

Prema članu 62. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, danom početka njegove primene (6. oktobar 2011.),“imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge, do pravosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje, te je akt otuđenja i opterećenja imovine koji je suprotan odredbama ovog člana ništav.“

Daleko najveći broj podnetih prijava za oduzetu imovinu (više od 140.000) potražioci su predali do zakonskog (prekulzivnog) roka (30. jun 2006.). Od tada je proteklo više od 5 i po godina i u tom periodu je lako moguće da je došlo do raznih promena u identifikaciji potraživanih nepokretnosti (prenumeracija, preparcelacija, promena naziva ulica i kućnih brojeva,…) o čemu Direkcija ne zna (samoinicijativno ne vrši usklađivanje podataka!) dok je Vi, potražilac, ne obavesti !. Direkcija tek tada „osveži“ podatke o Vašoj prijavljenoj oduzetoj imovini, na njenu sadašnju identifikaciju u Bazi podataka.

Ključna činjenica za naturalnu restituciju oduzete imovine, po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, je sadašnje stanje evidencije i identifikacije oduzete imovine u Bazi podataka – a ne identifikacija u vreme oduzimanja jer se protokom više od 60 godina često gubi nit identifikacije oduzete nepokretnosti što onemogućava njenu naturalnu restituciju i preostaje samo „obeštećenje“ u decenijskom trajanju.

Dodatno, da neki državni organ ili organ vlasti ne bi prijavljenu oduzetu privatnu imovinu (koja je sada u (državnoj) svojini Republike Srbije) prevelo upisom u javne knjige nepokretnosti u svoju javnu svojinu (sa kojom mogu da rade šta hoće, i da je legalno otuđuju) – štiti danasnja ažurna identifikacija) teprijavljene oduzete imovine u Bazi podataka o prijavljenoj oduzetoj imovini u Direkciji !

Prema članu 78. Zakona o javnoj svojini zahtev za upis prava javne svojine autonomne pokrajine i jedinice lokalne samuprave na nepokretnostima (prethodno sredstvima u svojini Republike Srbije) usvojiće se ako je uz zahtev ili naknadno, organu nadležnom za upis dostavljena potvrda Direkcije da za tu nepokretnost nije podneta prijava (evidentirana u Bazi prijavljene oduzete imovine) u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, a odredbe ovog člana će se primenjivati i kod rešavanja po zahtevu za upis prava javne svojine javnog preduzeća i društva kapitala na nepokretnostima“.

Sa gledišta identifikacije nepokretnosti, formalno, prijava oduzete imovine nije podneta ako danas ta imovina nema trenutno ažurnu identifikaciju!

Ovo su dva ključna razloga (na osnovu dva Zakona) zašto morate da imate danas ažurnu identifikaciju Vaše oduzete prijavljene imovine koju potražujete, u Bazi prijavljene oduzete imovine u Direkciji za imovinu Republike Srbije – ako želite da ostvarite naturalnu restituciju oduzete imovine!


msword preuzmite obrazac POI za dopunu (MS Word, 26kB)

pdf nacrt zahteva direkciji za dopunu baze podataka


Pravda

Iskustva i upozorenja potražiocima oduzete imovine na osnovu do sada donetih rešenja agencije za restituciju

pdf preuzmite dokument u pdf fajlu

  1. TESTAMENTI se ne prihvataju kao osnov nasleđivanja pred Agencijom za restituciju ukoliko nije urađena ostavinska rasprava. Samo sudovi mogu da donesu pravosnažna ostavinska rešenja na osnovu testamenata i ta rešenja su važeća za Agenciju.
  2. Ukoliko su u  Rešenja o oduzimanju imovine navedena dva ili više bivših (su)vlasnika oduzete imovine (u idealnim ili posebnim delovima), potrebno je za svakog bivšeg vlasnika popuniti poseban Zahtev za povraćaj oduzete imovine, ali se prilaže samo jedna dokumentacija ako se radi o istoj imovini. Na primer, na oduzetoj imovini su imali pravo vlasništva, u idealnim polovinama, i otac i majka današnjeg potražioca oduzete imovine. Potražioc popunjava jedan zahtev iza oca i poseban Zahtev iza majke a prilaže jednu dokumentaciju o oduzetoj imovini nad kojom su njegov otac i majka imali idealne polovine prava vlasništva.
  3. Ukoliko su oduzete stanbene zgrade i poslovni prostor, u Zahtevu obavezno, u rubici gde se navodi imovina koja je oduzeta navesti sve stanove i lokale (Primer: Oduzeta stambeno poslovna zgrada, pa ispod toga staviti 1. Stan br. taj i taj, na kom spratu se nalazi, sobnost i površina stana, 2. Sledeći stan …. i tako redom. Obavezno upisati potkrovlja, tavane i podrume jer je, gotovo po pravilu oduzimana zgrada u celini pa treba navesti sve upotrebne celine od kojih se sastojala. Posle stanova, navoditi (slično) podatke za lokale, njihove magacinske prostore, mokre čvorove koji su im pripadali, podrumi, pomoćne prostorije, potkrovlja, tavani. Sve to navoditi u jednom Zahtevu za vraćanje (ako je oduzeto od jednog bivšeg vlasnika) jer je ta zgrada oduzeta kao jedna celina.
  4. REŠENJE O REHABILITACIJI je potrebno priložiti isključivo za pretke (bivše vlasnike) kojima je konfiskovana. Rehabilitacija za pretka se pokreće pred nadležnim sudom, prema mestu boravišta pretka a ako je ono nepoznato, prema mestu gde se nalazila njegova oduzeta imovina.
  5. Za nacionalizovanu, konfiskovanu, eksproprisanu imovinu potražioci mogu biti isključivo lica u krvnom srodstvu sa pretkom (bivšim vlasnikom) od kojeg je imovina oduzeta. Preciznije, kao potražioci iza pretka ne mogu se pojaviti njegovi zetovi ili snaje jer oni nisu u krvnom srodstvu sa pretkom. Na primer, ako je deda imao sina i ćerku, oženjenog i udatu, oboje sa potomcima, dedinu vraćenu imovinu nasleđuju samo unuci (ako su sin i ćerka umrli) dok su sinovljeva supruga kao i ćerkim muž isključeni iz mogućnosti nasleđivanja iz restitucije oduzete imovine.
  6. Ako je predak (bivši vlasnik) ili njegov krvni srodnik u sledećoj generaciji IMA USVOJENIKA, kao potražioc oduzete imovine može se pojaviti isključivo usvojenik koji ima rešenje o „potpunom usvajanju“. Postoje razne vrste usvajanja ali je isključivo „potpuno usvajanje“ izjednačeno sa krvnim srodstvom, u pogledu vraćanja oduzete imovine i obeštećenju.
  7. Agencija često traži, posle predaje Zahteva potražioca, kao dopunski dokument, rešenje o nasleđivanju pred sudom, iako još nije identifikovala vraćanje imovine kao „neke nove imovina iza ostavioca“, kako bi se zahtevalo u klasičnom slučaju po zakonu o nasleđivanju. Međutim, po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, imovinu vraća Agencija za restituciju a ne sud. Agencija u opisanom slučaju od suda traži da on u Rešenju utvrdi isključivo nasledni red (ko nasledjuje i iza koga, do današnjih potražioca) posle lica kojem je oduzeta imovina. To znači da sud u Rešenju (koje donosi) ne odlučuje o raspodeli i vraćanju naslednicima imovine koja je oduzeta pretku već samo identifikuje sve u naslednom redu, od bivšeg vlasnika do današnjeg potražioca. U Rešenju suda po pravilu stoji „Obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine iza …… (bivšeg vlasnika) …“ da bi u Obrazloženju tog Rešenja bio naveden nasledni red, uz konstataciju da je utvrđeno da bivši vlasnik nema novoutvrđenu imovinu u zaostavštini. To je potrebno i dovoljno Rešenje suda za Agenciju za restituciju. Zato treba pažljivo paziti šta se traži od suda: Ne tražiti da on vraća i raspodeljuje imovinu (koja je predmet restitucije i obeštećena) jer to po Zakonu radi Agencija, već da utvrdi nasledi red na osnovu priložene dokumentacije (umrlice, krštenice, venčanice). Sudu su potrebne fotokopije tih dokumenata i uvid u originale istih, na samoj raspravi. Ako se pogrešno traži, sud će odbiti da razmatra predmet i donosi rešenje. Ovo je slučaj česte konfuzije, ljutnje i nerazumevanja kod potražioca oduzete imovine i njihovih „pravnih“ zastupnika.
  8. Kada dobijete izvode iz katastra nepokretnosti iz Službe nepokretnosti RGZa, pažljivo pročitajte šta pise u vertikalnoj koloni naslovljenoj „svojina“: državna, javna, društvena ili privatna. Od toga zavisi kakav će biti vaš stav potraživanja pred Agencijom: Ako je „svojina“ državna (Republike Srbije) ili javna, potražujete naturalnu restituciju. Ako je „svojina“ društvena, vrlo verovatno je to zemljište ili objekat „sakrivano“ da bi bilo privatizovano raznim mahinacijama i treba tražiti genezu („kretanje prava vlasnistva na datoj katastarskoj parceli“ što možete naći u pripadajućem ZKUL za tu katastarsku parcelu, u Sudu (gde su bile ranije zemljišne knjige). Ako je „svojina“ privatna, ne postoji mogućnost naturalne restitucije te katastarske parcele ili objekta. Ako među vašim potraživanim katastarskim parcelama postoje sve tri vrste „svojine“, tražite u toku medijacije u Agenciji „delimično rešenje“ samo za imovinu koja može da Vam se naturalno vrati (ono što je u državnoj ili javnoj svojini) a ostalo ostavite „na čekanju“. Agencija vas neće odbiti.
  9. Potraživanje preduzeća ne može ali imovina u okviru preduzeća koja su danas u državnoj svojini (javna, društvena, u stečaju, u restrukturiranju,…) može da se vraća u naturalnoj restituciji.
    U Članu 18, poslednji Stav Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stoji: „ Ne vraćaju se podržavljena preduzeća“. Šta to znači ? To znači da se ne vraćaju oduzeta preduzeća kao pravna lica ali to ne isključuje vraćanje delova imovine tih preduzeća koja su danas u državnoj svojini. U državnoj svojini su, pored svih javnih preduzeća na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, danas i preduzeća u kojima je poništena privatizacija, preduzeća u stečaju i preduzeća koja su u „restrukturiranju“ (ma šta to u praksi značilo). U svima navedenim potojala je obaveza popisa celokupne imovine koja je time prelazila u državnu svojinu. A kada je neka (oduzeta) imovina u državnoj svojini, ona može da se vrati (po Zakonu) u obliku naturalne restitucije. Na primer, najstarija srpska šećerana, „Stara šećerana“ na Čukarici (opštini u Beogradu), sastavljena od 7 objekata na površini od 7,4 hektara, ne može da se privatizuje „kao pravno lice u celini“, a iz stečaja, dok  stečajni upravnik pouzdano ne proveri da li možda postoje postoje zahtevi za vraćanje nekih delova imovine te fabrike predratnim bivšim vlasnicima, zaključno do 1. marta 2014. godine.

Agencija za restituciju : Odgovori na postavljena pitanja

Najčešća pitanja

(za odgovore kliknuti na pitanje)

pdf preuzmite dokument u pdf fajlu

I. KAKO DO ODUZETE IMOVINE U NEKOLIKO KORAKA ?

1. Ko ima pravo na vraćanje oduzete imovine odnosno obeštećenje?

Odgovor: Fizičko domaće i strano lice, zadužbine i neka pravna lica koja su svoju nekadašnju imovinu vratila na osnovu teretnog posla.

2. Gde se predaje zahtev?

Odgovor: U nekoj od pošta koja ima posebno otvoren šalter za prijem zahteva za restituciju (spisak pošta nadležnih za restituciju objavljen na sajtu Agencije i Pošte) koja upućuje dalje nadležnoj Područnoj jedinici Agencije prema prebivalištu ranijeg vlasnika u momentu oduzimanja imovine (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac).

3. U kom roku?

Odgovor: 2 godine od dana objavljivanja na web sajtu Ministarstva nadležnog za poslove finansija, tačnije do: 1.03.2014. godine.

4. Kako se podnosi zahtev za vraćanje oduzete imovine?


Odgovor: Na propisanom obrascu objavljenom na sajtu agencije i pošte ili preuzimanjem obrasca u pošti ili Agenciji za restituciju, koji sadrži obavezne podatke i obavezne dokaze ( označene zvezdicom na obrascu ).

4. 1. POPUNITI OBRAZAC ZVIO UKOLIKO SU SVI PODACI POZNATI

Obrazac ZVIO se pribavlja u pošti ili skida sa sajta Agencije za restituciju ili sa sajta pošte i isti sadrži obavezne podatke označene zvezdicama i obavezne dokaze koji se prilažu uz zahtev (s tim što na strani 2. u rubrici II. PODACI O ODUZETOJ IMOVINI nije greškom stavljena zvezdica, ali je obavezno popunjavanje svih rubrika i to: vrsta i naziv oduzete imovine; lokacija; izgled i stanje imovine ukoliko nam je to stanje poznato i na strani 4. u rubrici III. PODACI O PODNOSIOCU ZAHTEVA tačka 3. PRAVNA VEZA SA BIVŠIM VLASNIKOM, takođe nije greškom stavljena zvezdica, ali je obavezno popunjavanje navedene rubrike koja se odnosi na status koji ima podnosilac zahteva u odnosu na bivšeg vlasnika).

4.2. PRIBAVITI DOKAZE O VLASNICIMA ODUZETE IMOVINE ILI ZAKONSKIM NASLEDNICIMA

Za bivšeg vlasnika – fizičko lice:

• Ukoliko je živ izvod iz matične knjige rođenih, (MKR ne stariji od 6 meseci –
ukoliko je izvod snabdeven hologramom isti ima trajnu važnost).
• Ukoliko je umro izvod iz matične knjige umrlih (MKU bez obzira na datum izdavanja)
• Izvod iz matične knjige državljana, ukoliko državljanstvo nije upisano u izvod iz matične knjige rođenih ili umrlih i drugi dokazi kojima se utvrđuju traženi podaci
• Odluka o rehabilitaciji ili dokaz o podnetom zahtevu za rehabilitaciju za slučaj konfiskovane imovine.

Za bivšeg vlasnika – zadužbinu
Izvod iz registra u koji je zadužbina bila upisana.

Za podnosioca zahteva – fizičko lice

• Izvod iz matične knjige rođenih (MKR ne starije od 6 meseci ukoliko izvod nije snabdeven hologramom), Izvod iz matične knjige venčanih (MKV), ukoliko je lice udato- promenilo prezime, izvod iz matične knjige umrlih (MKU) bez obzira na datum izdavanja za umrle pravne prethodnike kao dokaz o pravnoj vezi podnosioca zahteva sa ranijim vlasnikom)
• punomoćje za zastupanje (overeno ako ga zastupa lice koje nije advokat);po ZUP-u punomoćnik stranke ne mora biti advokat.
• punomoćje za prijem pismena, ako je podnosilac bez prebivališta u Republici
Srbiji i ukoliko već nema punomoćnika,
• ostavinsko rešenje ako postoje (kojima se dokazuje pravna veza za sva lica između podnosioca zahteva i bivšeg vlasnika) ili izvod iz matične knjige rođenih (MKR), matične knjige umrlih za pravne prethodnike podnosioca zahteva ukoliko su pravni prethodnici umrli i druge dokaze kojima se dokazuje pravna veza podnosioca zahteva sa ranijim vlasnikom oduzete imovine.

MESTO PRIBAVLJANJA GORE NAVEDENIH DOKAZA – (MKU, MKR, MKV, idr. dokumentacije) NADLEŽNA MATIČNA SLUŽBA OPŠTINE I SLUŽBA OVERE.

MESTO PRIBAVLJANJA OSTAVINSKOG REŠENJA – NADLEŽNI OPŠTINSKI ili
OSNOVNI SUD.

Za podnosioca zahteva – stranog državljanina

• punomoćje za prijem pismena ako zahtev podnosi strani državljanin, a nema punomoćnika (overeno ako ga zastupa lice koje nije advokat),
• overeno punomoćje za zastupanje (ako stranku zastupa punomoćnik koji nije advokat);
• potvrda nadležnog organa strane države da nije obeštećen i bez postojanja međunarodnog ugovora.

Overa isprava izdatih od strane nadležnih organa strane države:

a) pristupanje tzv. punoj legalizaciji isprava koji se sastoji iz overe isprave nadležnog organa strane države – najčešće Ministarstva pravde, zatim iz tzv. „nadovere“ od strane našeg konzulata u stranoj državi (kojim se potvrđuje da je isprava izdata od nadležnog organa snabdevena pečatom drugog za to nadležnog organa koji potvrđuje njenu verodostojnost) i najzad iz prevoda same isprave na srpski jezik koji se predaje uz zahtev podnosioca – stranog državljanina.
Slučaj pune legalizacije isprave odnosi se na strane zemlje koje nisu potpisnice Haške konvenicje niti imaju bilateralne ugovore sa Republikom Srbijom o oslobađanju od legalizacije);

b) potpisnice Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava koja predviđa stavljanje pečata tzv. „apostill“ uz kasniji prevod samog dokumenta na srpski jezik (u SAD –Kancelarija državnog sekretara u Saveznim državama);

c) postojanje bilateralnih ugovora o oslobađanju bilo kakve overe isprava koje izdaju nadležni organi dveju država (jednaka važnost isprava nadležnih organa izdatih u stranoj državi kao i isprava nadležnih organa u domaćoj državi na primer: BiH, Austrija, Češka, Slovačka idr.).

Specifičnost postupanja u pribavljanju izvoda iz matičnih knjiga za slučaj postojanja tzv. međunarodnog obrasca saglasno konvenciji o izdavanju izvoda iz matične knjige na više jezika, odnosno saglasno Pariskoj konvenciji iz 1956. godine o izdavanju pojedinih izvoda

iz matičnih knjiga namenjenih inostranstvu (dovoljno dostavljanje izvoda iz matične knjige sa pečatom organa koji ga je izdao).

Za podnosioca zahteva – zadužbinu

• Izvod iz registra zadužbine (podaci upisani u registar su javni i dostupni na sajtu
APR-a. Videti član 30. Zakona o zadužbinama)
• Punomoćje za zastupanje (ukoliko ima punomoćnika)
• Dokaz o pravnom sledbeništvu i drugi dokazi

4.3. PRIBAVITI AKT O PODRŽAVLJENJU ZA ODUZETU IMOVINU (rešenje o nacionalizaciji, konfiskaciji, odluku o oduzimanju i dr.)

Mesto pribavljanja akta o podržavljenju:

1. istorijski arhiv;
2. imovinsko – pravna služba opštine na čijoj teritoriji se nalazi oduzeta nepokretnost,
3. zemljišno – knjižni sud osnovnog suda,
4. nadležna služba za katastar nepokretnosti,

4.4. PRIBAVITI IZVOD IZ REGISTRA NEPOKRETNOSTI (najnoviji list nepokretnosti, izvod iz ZKUL-a, posedovni list i dr.), kopiju plana kat. parcele ukoliko se na istoj nalaze objekti (nadležna služba za katastar nepokretnosti), Uverenje o identifikaciji parcela starog i novog premera (nadležna služba za katastar nepokretnosti)

Mesto pribavljanja akata – nadležna služba za katastar nepokretnosti

4.5. Overa dokumenata – fotokopija – u opštini ili u sudu na šalteru za overe.

4.6. Proveriti tačnost unetih podataka na osnovu prikupljene dokumentacije u obrascu ZVIO

4.7. Zakazati termin za podnošenje zahteva u pošti na tel. 011/ 3607- 505.

4.8. Dobijanje potvrde da je zahtev podnet sa brojem predmeta i mogućnošću daljeg praćenja rada područne jedinice Agencije za restituciju kojoj je zahtev prosleđen

U međuvremenu prikupljanje dokumentacije koja može biti od značaja za rešavanje po zahtevu (okončanje postupka rehabilitacije za konfiskovanu imovinu, legalizacije objekata ukoliko je oduzeti objekat dograđivan, nadziđivan, pribavljanje izvoda iz registra nepokretnosti – najnoviji list nepokretnosti, izvod iz ZKUL-a, posedovni list, Uverenje o identifikaciji parcela starog i novog premera i drugih dokaza čije prilaganje nije obavezno uz podnošenje zahteva)

OPŠTA PRAVILA ZA SLUČAJ VIŠE BIVŠIH VLASNIKA, VIŠE IMOVINA, VIŠE NASLEDNIKA:

Pravilo br. 1 glasi: koliko bivših vlasnika toliko podnetih zahteva

Pravilo br. 2 glasi: koliko zakonskih naslednika toliko zahteva, a može i jedan od njih da podnese zahtev u ime svih njih, ali mora imati za to punomoćje ostalih zakonskih naslednika, takođe, svako od naslednika može podneti pojedinačno zahtev uz popunjavanje svih obaveznih podataka iz obrasca ZVIO i dostavljanje svih obaveznih dokaza u skladu sa Zakonom.

Pravilo br. 3 glasi: ako ima više imovina jednog vlasnika može se podneti jedan zahtev od strane jednog podnosioca s tim da se na strani 2. obrasca koja se odnosi na II. PODACI
O ODUZETOJ IMOVINI navedu svi podaci vezani za sve oduzete imovine koji su obavezni i prilože dokazi za svaku od njih koji su obavezni uz zahtev , a kasnije i oni koji su obavezni ali se mogu dostaviti i naknadno, a ako ima više podnosioca primenjuje se pravilo br. 2.

PRIBAVLJANJE DOKAZA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ex officio) OD STRANE AGENCIJE ZA RESTITUCIJU

postojanje reciprociteta sa stranom državom i međunarodnog ugovora ukoliko je podnosilac zahteva strani državljanin

KAKO POPUNITI OBRAZAC ZVIO – PRIMER

II. Pitanja vezana za POPUNJAVANJE PODATAKA NA OBRASCU ZVIO

1. Obzirom da za neke podatke u predviđenom i uokvirenom polju za unos podataka nema dovoljno mesta, da li je dozvoljeno da se podaci upisuju i u polju koje se nalazi ispod polja određenog i uokvirnog za unos konkretnih podataka?

Odgovor: Dozvoljeno je da napišete na posebnom čistom listu papira sa napomenom uz koji traženi podatak dostavljate te pridodate informacije, ili ukoliko obrazac popunjavate na kompjuteru možete povećati kolone kod imovine, pravne veze i dr., a takođe možete za slučaj ukoliko zahtev podnosi više podnosioca stranu

3. PODACI O PODNOSIOCU ZAHTEVA

iskopirati u onoliko primeraka koliko ima podnosioca (koji potražuju istu imovinu – ranijeg vlasnika).

2. Da li je dozvoljeno pomenuti zahtev, preuzet sa sajta Agencije za restituciju, popunjavati u elektronskoj formi, obzirom da pri tome dolazi do automatske promene veličine uokvirenog polja predviđenog za unos podataka?

Odgovor: Da, naravno.

3. Na drugoj strani, gde se unose podaci o oduzetoj imovini, u rubrici ’’lokacija’’ da li treba, obzirom da su menjani nazivi uluca i brojeva, unositi ulicu i broj u vreme oduzimanja ili sadašnji naziv ulice i sadašnji broj?

Odgovor: Ukoliko istima raspolažete, bilo bi poželjno.

4. Na trećoj strani, gde se unose podaci o pravu svojine i aktima o podržavljenju imovine, šta treba upisati u rubriku u koju treba da se unesu podaci o pravu svojine na oduzetoj imovini, obzirom da je vlasnik oduzete imovine zidao kuću i poslovni prostor u njoj u sopstvenoj režiji i sopstvenim sredstvima? Da li je dovoljan dokaz o pravu svojine izreka u rešenju o nacionalizaciji, da se nacionalizuje imovina bivšeg vlasnika i navodi adresa i broj katastarske parcele i katastarske opštine?

Odgovor: Da, dovoljno je. Međutim, ukoliko posedujete stari kupoprodajni ugovor, stari izvod iz ZKUL –a ili knjige tapije u vašem interesu je da ta dokumenta priložite uz zahtev.

Show Content

Odgovor: Pravna veza sa bivšim vlasnikom važi pre svega za fizička lica, a i za zadužbine ukoliko su zadužbine podnosioci zahteva za restituciju.

Naime, morate dostaviti rešenje o nasleđivanju na nekoj drugoj imovini, iza pok. vlasnika koja nije bila predmet oduzimanja, kako bi dokazali ko su zakonski naslednici iza pokojnika tj. bivšeg vlasnika, kako bi svi oni bili uključeni u postupak vraćanja, ukoliko takvo rešenje postoji. Ukoliko nemate rešenje o nasleđivanju dostavićete druge dokaze koji
ukazuju na vašu pravnu vezu sa bivšim vlasnikom (umrlice vaših pravnih prethodnika ukoliko su umrli, izvode iz mat. knjige rođenih vaših pravnih prethodnika ukoliko su živi, vaše izvode iz MKR i sl.).

6. U obrascu zahteva za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje, potrebno je u Podacima o bivšem vlasniku navesti prebivalište, odnosno boravište u vreme oduzimanja imovine. Ukoliko je u odluci o konfiskaciji imovine navedeno boravište bivšeg vlasnika, da li je dovoljno to uneti u obrascu, ili je potreban neki drugi dokument kao dokaz?


Odgovor: Dovoljno je prepisati podatak iz odluke.

7. U izvodu iz Matične knjige umrlih navedeno je državljanstvo bivšeg vlasnika. Da li je dovoljno to uneti u obrascu, ili je potreban neki drugi dokument kao dokaz?

Odgovor: Dovoljno je prepisati podatak iz izvoda iz Matične knjige umrlih.

8. Pri unošenju podataka o oduzetoj nepokretnosti potrebno je navesti vrstu i naziv oduzete imovine. Ako je u pitanju kuća, da li se odvojeno navodi zemljište na kome je kuća sagrađena, i odvojeno sama kuća?

Odgovor: Može zajedno, napr. “ kuća i plac na kat. parceli …“

9. Obrazac predviđa unošenje podataka o pravu svojine bivšeg vlasnika na oduzetoj imovini. Ukoliko je u Listu o posedu naveden ugovor o kupovini kuće (datum, cena, kupac- bivši vlasnik), pa ista kuća navedena i u aktu o podržavljenju, da li dovoljno navesti te podatke u obrascu, ukoliko naslednik ne poseduje sam ugovor o kupovini? (Kuća naravno nije ni mogla biti oduzeta, ako nije bila u svojini bivšeg vlasnika!).

Odgovor: Navesti samo ugovor o kupoprodaji

III. Pitanja vezana za PODNOSIOCA ZAHTEVA

1. Zanima me da li zemlja dodeljena solunskim dobrovoljcima predmet restitucije: Da li su obveznice predmet restitucije?

Odgovor: Ako je zemlja oduzeta nakon 1945 i ako imate dokaz /Odluka, Rešenje itd…/ imate pravo da podnesete zahtev. Solunci su dobijali zemlju odlukom kralja kao zaslugu za učešće u I svetskom ratu, ta zemlja je kasnije oduzeta bez obzira da li su solunski dobrovoljci kao takvi upisani sa pravom svojine na tako dodeljenoj im zemlji odnosno da li su ikada “ušli u posed” i stvarno obrađivali tu zemlju, tako da ukoliko postoji odluka o dodeli, a kasnije pravni sled sa odlukom o oduzimanju odnosno podržavljenju tako dodeljene imovine solunskim dobrovoljcima, a na osnovu propisa iz čl. 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju smatramo da bi to zemljište moglo biti predmet restitucije. Svakako podnesite zahtev sa raspoloživim dokazima. Obveznice nisu predmet restitucije.

2. Da li je prilikom podnošenja zajedničkog zahteva za više naslednika, osim njihovih krštenica, potrebno dupliranje dokumenata o imovini i o bivšem vlasniku?

Odgovor: Zahtev podnose svi naslednici, mogu zajedno na jednom obrascu, a mogu i pojedinačno. Ukoliko se podnosi na jednom zahtevu potrebno je iskopirati stranu o podnosiocima zahteva u onoliko primeraka koliko ima naslednika, tako popunjenu stranu obrasca prilažete uz zahtev. U tom slučaju nije potrebno dupliranje dokumenata o imovini i o bivšem vlasniku. Takođe je potrebno i stranu 5. obrasca ZVIO iskopirati u onolikom broju primeraka koliko ima podnosioca zahteva, jer svi podnosioci moraju da se svojeručno potpišu, osim u slučaju kada su na osnovu overenog punomoćja datog od svih, ovlastili samo jednog od njih za podnošenje zahteva u njihovo ime.

3. Mojoj baki je oduzeto imanje u Sremskim Karlovcima kao pripadniku Mađarske zajednice i pošto ja podnosim zahtev za povraćaj istog, zanima me ko izdaje uverenje o tome da ona nije učestvovala u zločinačkim poduhvatima tokom rata. Kome da se obratim, jer na vašem sajtu nema takvog uputstva.

Odgovor: Nije potrebno dostaviti dokaz da nije učesnik rata.

4. Prilikom prijavljivanja oduzete imovine 2006. g, podnosilac je bila moja majka Ljiljana Šumenković, koja je u međuvremenu umrla. Da li mogu ja, njen sin, Aleksandar Šumenković da preuzmem dokumentaciju?

Odgovor: Možete kod tada nadležne Direkcije za imovinu koja je primala zahteve za evidentiranje oduzete imovine, sa sedištem u Beogradu, ul. Gračanička broj 8, telefon:
3346-317.

5. Imovina je oduzeta mom dedi Đurić Radosavu, nacionalizacijom najamnih zgrada i gradskog građevinskog zemljišta 1959. g. Pretpostavljam da je potvrda o rehabilitaciji potrebna samo kada se radi o konfiskaciji imovine. Moj deda, rođen 1883, u prvom svetskom ratu bio je pripadnik srpske vojske, sa kojom je prešao preko Albanije, i bio na Solunskom frontu. Kada je drugi svetski rat počeo 1941, imao je 58 godina, i u njemu nije ni na koji način učestvovao.

Odgovor: Tačno. Dokaz o završenom postupku rehabilitacije jeste pravnosnažna sudska odluka o rehabilitaciji osuđenog lica, a ukoliko postupak nije pravnosnažno završen dokaz za Agenciju za restituciju je potvrda o pokrenutom postupku rehabilitacije, u kom slučaju će Agencija u skladu sa Zakonom prekinuti postupak po zahtevu za vraćanje oduzete imovine po pravnom naslovu konfiskacije imovine,do pravnosnažnog okončanja postupka rehabilitacije.

6. Molim Vas da mi odgovorite na pitanje: Da li je potrebna rehabilitacija za lice kome je konfiskovana imovina presudom Vojnog suda pre 9. marta 1945.g., a ista podržavljena sudskom odlukom Sreskog suda od 1946.g.

Odgovor: Da, potrebno je da u Višem sudu pokrenete postupak rehabilitacije i da uz zahtev podnesete potvrdu da ste pokrenuli postupak.

IV. Pitanja vezana za IMOVINU I POTREBNU DOKUMENTACIJU

1. Da li je kada se radi o nacionalizaciji najamnih zgrada (poslovnog prostora površine
25m2) i gradskog građevinskog zemljišta, potrebno priložiti i kopiju plana?


Odgovor: Nije potrebno, ali ukoliko raspolažete dokumentom – kopijom plana kat. parcele na kojoj se nalaze nacionalizovani objekti, naročito u slučaju kada ima više nacionalizovanih objekata na parceli, u vašem interesu je da isti priložite uz zahtev ili u toku postupka.

2. Da li je, sem izvoda iz matične knjige umrlih za mog dedu kome je oduzeta imovina, za moju majku, koja je preminula 2007, sem izvoda iz matične knjige umrlih, potreban i njen izvod iz matične knjige rođenih?

Odgovor: Da, radi dokazivanja činjenica i to: 1. pravne veze sa bivšim vlasnikom ukoliko ne postoji rešenje o nasleđivanju za vašu majku iza pokojnog vam dede, jer se iz izvoda iz mat. knjige rođenih (MKR) vidi da je ona ćerka bivšeg vlasnika, a ako postoji ostavinsko rešenje u kome je ona označena kao zakonski naslednik na nekoj drugoj imovini iza pokojnog
joj oca – inače vašeg dede, nije potreban izvod iz MKR za nju; 2. državljanstva jer se uvidom u izvod iz MKR može utvrditi postojanje činjenice državljanstva ukoliko je ta činjenica upisana u izvod.

3. Poslovni prostor u zgradi i gradsko građevinsko zemljište, predmet zahteva za restitucijom, i danas postoje u istom neizmenjenom obliku kao kada su nacionalizovani
1959. Da li je u našem slučaju potrebno rešenje o identifikaciji parcele starog i novog premera?

Odgovor: Uverenje o identifikaciji kat. parcele starog i novog premera potvrđuje da se radi o istoj imovini (u vreme nacionalizacije i danas), ali se takođe na osnovu uverenja o identifikaciji u kome je naznačen novi premer, pribavlja izvod iz registra nepokretnosti kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti pri RGZ- u, a radi utvrđivanja činjenice – današnjeg svojinskog režima imovine i obveznika vraćanja oduzete imovine (ukoliko je nepokretnost u državnoj svojini može biti predmet naturalne restitucije u skladu sa Zakonom o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju) i za tu uslugu ne plaćate naknadu.

4. Mom ocu je oduzeto poljoprivredno zemljište 1954. godine u mestu Jaša Tomić opština Sečanj. Ova imovina mi je vraćena 1991. godine. Zanima me da li imam pravo na obeštećenje za period 1954. do 1991. godine kada je poljoprivredno zemljište koristilo Poljoprivredno dobro u mestu Jaša Tomić.

Odgovor: Nemate pravo na obeštećenje za tzv. izgubljenu dobit.

5. Sva potrebna dokumenta sam spremio za slanje osim jednog. Deda Dragisav Pantić kome je oduzimano poljoprivredno zemljište (PZF 1953) nema nasledno rešenje od svog oca. U svim papirima, rešenjima itd. stoji da se imovina oduzima dedi Dragisavu Pantić. Da li ovo može biti problem, odnosno moram li imati rešenje kako je on stekao imovinu koja se oduzimala?

Odgovor: Zakon o PZF-u nije u članu 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, te stoga ne biste imali pravo na podnošenje zahteva.

6. Da li se zahteva prilaganje lista nepokretnosti prilikom podnošenja zahteva za vraćanje imovine ako je bila izvršena komasacija zemlje (dobijeno je uverenje o komasaciji)?

Odgovor: Nije potrebno dostavljati list nepokretnosi, za zemljište koje je učestvovalo u postupku komasacije.

7. Za oduzeto poljoprivredno i šumsko zemljište i šume potrebni su podaci geodetske uprave nadležne opštine. Da li uprave treba da naplaćuju te podatke bivšim vlasnicima i njihovim naslednicima?

Odgovor: Katastar izdaje Uverenje o identifikaciji oduzetih parcela i ova usluga je besplatna.

8. Da li država i korisnici oduzetog zemljišta prilikom vraćanja bivšim vlasnicima i njihovim naslednicima treba zemljište da vraća uz prisustvo geometra i merenje zemljišta i ko to plaća? U javnosti postoji nedoumica povodom ovih pitanja, pa je potrebno razjasniti je, kako građanima, tako i geodetskim upravama.

Odgovor: U rešenju kojim se vraća zemljište u naturalnom obliku ranijem vlasniku, pitanje uvođenja u posed regulisano je nalogom korisniku zemljišta da isto preda u državinu ranijem sopstveniku.

9. Javljam se iz Sombora. U februaru sam spremio svu dokumentaciju za podnošenje zahteva za restituciju osim onog iz KATASTRA. Kod njih sam pre tri nedelje predao zahtev za identifikaciju starog i novog premera kat. parcela. Odgovorili su da će biti gotovo za dve nedelje. Proverio sam da li je izveštaj gotov i rečeno mi da čekaju Uputstvo za postupanje
od Agencije za restituciju. Možete li mi dati neke informacije kada će se to desiti pošto je to trebalo da bude urađeno pre 1. marta 2012. godine?

Odgovor: Agencija za restituciju nije nadležna da daje bilo kakva uputstva službama za katastar nepokretnosti, pa ni Službi u Somboru. Ukoliko Vam u zakonom propisanom roku ne bude izdato traženo uverenje, možete se obratiti Republičkom geodetskom zavodu.

Show Content

Odgovor: Imate pravo na restituciju. Iz RGZ-a izvadite uverenje o identifikaciji oduzetih parcela. Ukoliko je bila komasacija onda potvrdu da je bila komasacija. Za zemljište koje je eksproprisano nakon 15.02.1968. godine, bivši vlasnik nema pravo na vraćanje imovine, odnosno obeštećenje.

11. Zakonom o povraćaju imovine poslali smo potrebna dokumenta ondašnjoj direkciji i dobili smo potvrdu da je sve u redu! Po novom zakonu o restituciji, vratili su nam dokumentaciju i sada bi trebalo krenuti sve od početka!
Video sam šta mi sve treba, samo me interesuje, s obzirom da sam ja iz Novog Sada a radi se o imovini u Mladenovcu, da li će vredeti izvodi iz MKR i MKU za pokojnike koje nasleđum bez holograma/stari-overeni/koje sam slao bivšoj direkciji ili sve to treba sad da tražim sa hologramom i to za dedu, babu, strica, oca, majku, što bi bilo blago rečeno neobično pošto su ljudi rođeni i umrli za šta posedujem originale izdate od država u kojima su se rađali i umirali!

Odgovor: Izvodi iz MKU može biti stariji od 6 meseci a izvod iz MKR za podnosioce ne može biti stariji od 6 meseci. Izvod iz MKR koji je snabdeven hologramom ima trajnu važnost.

12. Da li mi treba i novo državljanstvo i izvod iz MKR za sebe i da li to matičarske službe naplaćuju?

Odgovor: Državljanstvo Vam ne treba jer se podaci nalaze u izvodu MKU i MKR, ukoliko je činjenica državljanstva upisana u izvod, ali ukoliko nije upisano državljanstvo, potrebno vam je uverenje o državljanstvu za vas kao obavezan dokaz za podnosioca zahteva.

13. Molim Vas da mi odgovorite koji je postupak za dopunu dokumentacije već predatog zahteva?
Naime radi se o zahtevu za obeštećenje za nacionalizovano građevinsko zemljište po Zakonu o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog zemljišta iz 58. god. Kao dokaz o aktu podržavljenja predato je Rešenje za celu tadašnju opštinu Novi Sad. Naknadno smo dobili i spisak oduzetih parcela u kome se navodi i naša parcela, a koji spisak je sastavni deo pomenutog Rešenja, pa bi i njega priložili.


Odgovor: Dopunu dokumentacije možete priložiti preko šaltera pošte (kao i zahtev koji ste predali), uz savet da radnicima pošte napomenete da se radi o dopuni i ponesete potvrdu koju ste dobili prilikom podnošenja zahteva.

14. Molim Vas samo objasnite pojam obaveznog dokumenta Odluka o rehabilitaciji ili dokaz o podnetom zahtevu? Ne razumem da li to treba o čemu se radi, jer se radi o čoveku koji je streljan i oduzeta mu je imovina za koje postoje validni papiri/originalni?


Odgovor: Dokaz o završenom postupku rehabilitacije je potreban za slučaj izvršene KONFISKACIJE IMOVINE, koja je predstavljala pravnu posledicu osude fizičkog lica kao državljenog neprijatelja, saradnika okupatora isl.. Dokaz za navedeni slučaj jeste pravnosnažna sudska odluka o rehabilitaciji osuđenog lica, a ukoliko postupak nije pravnosnažno završen dokaz predstavlja potvrda o pokrenutom postupku za rehabilitaciju osuđenog lica prema Zakonu o rehabilitaciji osuđenih lica kod nadležnog Višeg suda koji se dostavlja Agenciju za restituciju, u kom slučaju će Agencija u skladu sa Zakonom, prekinuti postupak po zahtevu za vraćanje oduzete imovine po pravnom osnovu konfiskacije imovine do pravnosnažnog okončanja postupka rehabilitacije.

15. Gde se pribavlja Izvod iz registra nepokretnosti ili izvod iz zemljišne knjige? u rešenju o oduzimanju postoji broj parcele, KO oduzeta zemlja i sve šta je oduzeto/? Gde se pribavlja Uverenje RGZ o identifikaciji starog i novog premera? O čemu se radi i gde se i kako to nabavlja s obzirom da se radi o imovini iz Sopota a mi smo iz Novog Sada?

Odgovor: Sve u nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti RGZ-a, na području katastarske opštine gde se nepokretnost nalazi.

16. Moja baka i njena braća i sestra treba da potražuju od njihove pokojne tetke kuću koja je nacionalizovana.

a) Ona sama podnosi zahtev i zanima me da li u zahtevu treba da priloži Izvode iz matične knjige rođenih ili slična dokumenta za svoju braću i sestre.

b) Kuća koju potražuje je bila u jednoj ulici koja se ne zove više istim imenom stoga me zanima kako može da se dokaže da je kuća bila tamo. Uzela je iz arhiva dokument i kako se može identifikovati i gde?

c) Koji se papiri trebaju priložiti uz zahtev i gde se oni mogu uzeti?

Odgovor:

a) Za bivšeg vlasnika (lice kome je imovina oduzeta), a više nije u životu, potreban je izvod iz matične knjige umrlih, a za podnosioce zahteva izvod iz matične knjige rođenih. Ako Vaša baka podnosi sama zahtev nisu joj potrebni izvodi iz matične knjige za braću i sestre.

b) U pogledu identifikacije imovine, nadležna služba za katastar nepokretnosti Vam može izdati, a i trebalo bi da tražite, uverenje o identifikaciji parcela (iz koga će se videti kojoj danas parceli odgovara parcela na kojoj se nalazila imovina u vreme oduzimanja).

c) U pogledu neophodne dokumentacije, pored gore navedenih izvoda iz matične knjige i uverenja o identifikaciji parcela, neophodni su Vam i izvodi iz zemljišne knjige ili lista nepokretnosti (ako je stupio na snagu katastar nepokretnosti) za parcele identifikovane gore navedenim uverenjem katastra. Potreban Vam je i dokaz o pravnoj vezi bivšeg vlasnika i podnosioca zahteva (rešenje o nasleđivanju, izvodi iz matičnih knjiga

koji dokazuju pravnu vezu i sl.).

V. Pitanja vezana za NASLEDNIKE

1. Ostali naslednici i pravni sledbenici pokojnog bivšeg vlasnika ne žele da ostvaruju svoje pravo na vraćanje nacionalizovane imovine već žele i saglasni su da samo ja ostvarim to pravo. Žele da o tome daju izjavu koju bi overili kod nadležnog Suda i dali je meni da je priložim uz svoj Zahtev.

Da li bi takva overena izjava, kojom se odriču svog prava na vraćanje oduzete imovine u moju korist, bila prihvaćena od strane Agencije?

Odgovor: Formalno-pravno lica koja nameravaju da se odreknu svog prava u Vaše ime, trebalo bi da podnesu svi zahtev za vraćanje imovine (pojedinačno), a u postupku pred Agencijom možete zaključiti sporazum o načinu raspodele imovine, ukoliko bude bilo zakonskih uslova za vraćanje u naturalnom obliku.

Show Content

Odgovor: Ukoliko stranka poseduje ostavinsko rešenje, potrebno je isto dostaviti, a ukoliko ne poseduje rešenje, potrebno je dostaviti izvode iz matičnih knjiga umrlih, rođenih i druge dokaze kojima se potvrđuje odnosno dokazuje činjenica da je podnosilac zahteva zakonski naslednik iza bivšeg vlasnika, a ukoliko se ta činjenica ne može utvrditi, podnosilac zahteva će biti upućen na utvrđivanje te činjenice u sudskom postupku.

3. Koliko se zahteva za restituciju podnosi ukoliko bivši vlasnik ima više naslednika?


Odgovor: Zahtev podnose svi naslednici, mogu zajedno na jednom obrascu a mogu i pojedinačno. Ukoliko se podnosi na jednom zahtevu iskopirati stranu o podnosiocima zahteva u onoliko primeraka koliko ima naslednika, tako popunjenu stranu obrasca prilažete uz zahtev.

4. Imovina koja je oduzeta bila je obuhvaćena testamentom, kasnije je ista oduzeta, i zbog toga ista nije mogla ulaziti u ostavinsku masu u toku ostavinskog postupka. Da li pravo na

vraćanje pripada samo testamentalnom nasledniku odnosno njegovim zakonskim naslednicima, ili to pravo pripada i ostalim zakonskim naslednicima koji sa tadašnjim testamentom nisu bili obuhvćeni!?


Odgovor: Pravo na vraćanje oduzete imovine odnosno obeštećenje imaju svi zakonski naslednici bez obzira na testament.

PageLines- mreza_za_restituciju_u_srbiji.png

Korak 3. – Dokumentacija

Ovo je najmukotrpniji korak. Prvo morate da prikupite svu dokumentaciju koja je u vašem posedu, a zatim na osnovu strukture propisanog obrasca i spiska potrebne dokumentacije, napravite spisak dokumenata koji Vam nedostaju. Kao što ste već pročitali u Zakonu, ne bi trebalo da imate dodatne troškove u potrazi za dokumentima, ali nisu svi imali takvo iskustvo. Na linkovima ispod imate tekstove koji vam daju pregled akata i iskustava naših članova.

 

Spisak potrebne dokumentacije

 

Iskustva i upozorenja potražiocima oduzete imovine na osnovu do sada donetih rešenja agencije za restituciju

 

Spisak arhiva u Srbiji

 

Arhivski fondovi od 1944.

 

Pravilnik Agencije za restituciju o pružanju stručne pomoći

 

Agencija: Odgovori na najčešća pitanja

 

Agencija za restituciju : Urgencija svim lokalnim vlastima

 

Novo cirkularno pismo Republičkog geodetskog zavoda

Pravda

Korak 4. – Struktura formulara Agencije

Pošto ste skupili svu potrebnu dokumentaciju, morate da obratite posebnu šažnju na popunjavanje propisanog obrasca ZVIO, i prođete poslednju zamku koju je zakonodavac postavio u želji da ceo postupak bude što komplikovaniji i neprijateljskiji prema ljudima koji treba da ostvare svoja prava.                   Sledeći tekstovi će Vam pomoći u tome.

 

Obrazac ZVIO

 

Spisak pošta za slanje zahteva

 

Trenutna evidencija podnetih zahteva Agenciji






 

Zašto popuniti ili korigovati bazu podataka RDZI

Pravda

Spisak dokumentacije koju je potrebno priložiti uz zahtev

pdf preuzmite dokument u pdf fajlu

  1. Rešenja o oduzimanju imovine (sa žalbama, mogućim izmenama i novim rešenjima, ako ih ih je bilo) 
  2. Zapisnici o oduzimanju imovine (jer su negde samo oni postojali i predstavljali „dokument“ o oduzimanju imovine) 
  3. Svi drugi dokumenti o oduzimanju imovine (Rešenja o agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestru, eksproprijaciji, arondaciji, nacionalizaciji, …..). Posebno su značajna rešenja o nacionalizaciji građevinskog zemljišta i najamnih zgrada prema Zakonu od 26. decembra 1958. godine, kada su „ex lege“ preko noći, od 25. na 26. decembar u celoj Srbiji (i celoj bivšoj Jugoslaviji, jer je bio „Savezni zakon“) vlasnici građevinskog zemljišta izgubili pravo vlasništva nad njim (država je postala vlasnik pod eufemizmom „društvene svojine“) i postali „korisnici“ istog. Lokalne opštinske vlasti su tek nekoliko godina kasnije počele da prave interna zbirna rešenja o oduzimanju (za svoje potrebe, bez slanja tih rešenja onima kojima je imovina oduzeta). Ta zbirna rešenja se i danas mogu naći u arhivama Imovinsko-pravnih odeljenja opština. Treba izvršiti uvid, naći stranu u zbirnom rešenju (koje je imalo po više desetina ili čak stotinu strana) gde se (obično po adresi, ulici i broju) pominje oduzeto građevinsko zemljište (i objekt) vašeg pretka. Tražiti fotokopiju prve strane i vama značajne strane tog rešenja, uz overu tih fotokopija, da potiču iz tog lokalnog opštinskog arhiva. 
  4. Rešenja o eksproprijaciji objekata i zemljišta zaključno sa 15. februarom 1968. godine (Pogledati Član 6.  Zakona o vraćanu oduzete imovine i obeštećenju) 
  5. Rešenja i potvrde o isplatama „obeštećenja“ (ukoliko postoje) za eksproprisano građevinsko zemljište zaključno sa 15. februarom 1968. godine. 
  6. Dokazi o kupovini imovine (tapije, ugovori o kupovini, posedovni listovi) ukoliko je imovinu kupio vaš predak između 6. aprila 1941.g i 9. marta 1945. godine. Ako je imovina stečena pre 6. aprila 1941. godine, nije potreban (ali je koristan za Agenciju) dokument o sticanju. 
  7. Uverenje o identifikaciji starog i novog premera katastarskih parcela, što važi i za građevinsko i posebno za poljoprivredno zemljište, koje je oduzeto. Uverenje izdaje Republički geodetski zavod Službe za katastar nepokretnosti u opštini gde se oduzeta imovina nalazila. 
  8. Listovi nepokretnosti (izdaje Republički geodetski zavod, Služba za katastar nepokretnosti opštine gde se imovina nalazi). 
  9. Novi planovi oduzetih katastarskih parcela (izdaje Republički geodetski zavod Služba za katastar nepokretnosti opštine, gde se imovina nalazi) 
  10. Stari planovi katastarskih parcela, koji su arhivirani kao nevažeći ali sadrže podatke iz vremena oduzimanja (izdaje Republički geodetski zavod, Bulevar Vojvode Mišića 39,  u Beogradu, tačno preko puta Sajma). Ovo posebno važi za Beograd. Za ostale opštine u Srbiji prvo pokušati u lokalnim Službama katastra nepokretnosti za imovinu koja se nalazi na datoj opštini. Ukoliko lokalna Služba katastra date opštine odgovori da ne poseduje stari plan, znači da je arhiviran u centrali RGZ, na pomenutoj adresi u Beogradu. Ne morate se lično pojavljivati već možete tražiti i pismenim putem. Uz taj zahtev RGZu obavezno priložiti POTVRDU O PRIJAVLJENOJ IMOVINI (sa brojem prijave) KOJU STE DOBILI 2006 GODINE OD REPUBLIČKE DIREKCIJE ZA IMOVINU, da bi ovaj stari plan dobili besplatno. Formalno, stari planovi nisu obavezni po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ali mi preporučujemo da se obavezno prilože jer oni pokazuju stanje imovine u vreme oduzimanja, pa je Agenciji za restituciju moguće da uporedi to stanje sa stanjem na novim planovima katastarskih parcela da bi se jasno videle promene (u obliku, veličini, nameni, klasi, oznaci, numeraciji) oduzetih katastarskih parcela posle izvršenog „Novog katastarskog premera“ u periodu 1965 – 1975 godina. Ovo je posebno značajno za oduzeto poljoprivredno zemljište a u pojedinim slučajevima i za građevinsko zemljište, nastalo promenom namene prethodnog (oduzetog) poljoprivrednog zemljišta. 
  11. Uverenje o kretanju prava vlasništva na datoj parceli (nepokretnosti) od 1936. (početak zasnivanja Zemljišnih knjiga u Srbiji) do danas. Ovo uverenje se plaća i potrebno je u komlikovanim slučajevima brojnih promena vlasnika nad nepokretnostima od vremena oduzimanja do danas. 
  12. Umrlice predaka od kojih je imovina oduzimana (isključivo nove, sa hologramom) 
  13. Krštenice današnjih potražioca i generacija koje su nasleđivale bivšeg vlasnika ali danas nisu žive (isključivo nove, sa hologramom). 
  14. Venčanice (isključivo nove, sa hologramom) u pojedinim slučajevima. 
  15. Ranija ostavinska rešenja iza bivšeg vlasnika kojem je imovina oduzeta poželjna su za Agenciju za restituciju. U slučaju brojnih naslednika i rodbinskih veza, poželjno je priložiti (uz navedena dokumenta o naslednom redu) skiciran rodoslov između pretka kojem je imovina oduzeta i današnjih potražioca, jer to bitno ubrzava rad Agenciji za restituciju na utvrđivanju prava stvarnih potražioca na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje.
Pravda

Iskustva na osnovi do sada donetih rešenja

pdf
preuzmite dokument u pdf fajlu

 

Iskustva i upozorenja potražiocima oduzete imovine na osnovu do sada donetih rešenja Agencije za restituciju

 

  1. TESTAMENTI se ne prihvataju kao osnov nasleđivanja pred Agencijom za restituciju ukoliko nije urađena ostavinska rasprava. Samo sudovi mogu da donesu pravosnažna ostavinska rešenja na osnovu testamenata i ta rešenja su važeća za Agenciju.
     
  2. Ukoliko su u  Rešenja o oduzimanju imovine navedena dva ili više bivših (su)vlasnika oduzete imovine (u idealnim ili posebnim delovima), potrebno je za svakog bivšeg vlasnika popuniti poseban Zahtev za povraćaj oduzete imovine, ali se prilaže samo jedna dokumentacija ako se radi o istoj imovini. Na primer, na oduzetoj imovini su imali pravo vlasništva, u idealnim polovinama, i otac i majka današnjeg potražioca oduzete imovine. Potražioc popunjava jedan zahtev iza oca i poseban Zahtev iza majke a prilaže jednu dokumentaciju o oduzetoj imovini nad kojom su njegov otac i majka imali idealne polovine prava vlasništva.
     
  3. Ukoliko su oduzete stanbene zgrade i poslovni prostor, u Zahtevu obavezno, u rubici gde se navodi imovina koja je oduzeta navesti sve stanove i lokale (Primer: Oduzeta stambeno poslovna zgrada, pa ispod toga staviti 1. Stan br. taj i taj, na kom spratu se nalazi, sobnost i površina stana, 2. Sledeći stan …. i tako redom. Obavezno upisati potkrovlja, tavane i podrume jer je, gotovo po pravilu oduzimana zgrada u celini pa treba navesti sve upotrebne celine od kojih se sastojala. Posle stanova, navoditi (slično) podatke za lokale, njihove magacinske prostore, mokre čvorove koji su im pripadali, podrumi, pomoćne prostorije, potkrovlja, tavani. Sve to navoditi u jednom Zahtevu za vraćanje (ako je oduzeto od jednog bivšeg vlasnika) jer je ta zgrada oduzeta kao jedna celina.
     
  4. REŠENJE O REHABILITACIJI je potrebno priložiti isključivo za pretke (bivše vlasnike) kojima je konfiskovana. Rehabilitacija za pretka se pokreće pred nadležnim sudom, prema mestu boravišta pretka a ako je ono nepoznato, prema mestu gde se nalazila njegova oduzeta imovina.
     
  5. Za nacionalizovanu, konfiskovanu, eksproprisanu imovinu potražioci mogu biti isključivo lica u krvnom srodstvu sa pretkom (bivšim vlasnikom) od kojeg je imovina oduzeta. Preciznije, kao potražioci iza pretka ne mogu se pojaviti njegovi zetovi ili snaje jer oni nisu u krvnom srodstvu sa pretkom. Na primer, ako je deda imao sina i ćerku, oženjenog i udatu, oboje sa potomcima, dedinu vraćenu imovinu nasleđuju samo unuci (ako su sin i ćerka umrli) dok su sinovljeva supruga kao i ćerkim muž isključeni iz mogućnosti nasleđivanja iz restitucije oduzete imovine.
     
  6. Ako je predak (bivši vlasnik) ili njegov krvni srodnik u sledećoj generaciji IMA USVOJENIKA, kao potražioc oduzete imovine može se pojaviti isključivo usvojenik koji ima rešenje o „potpunom usvajanju“. Postoje razne vrste usvajanja ali je isključivo „potpuno usvajanje“ izjednačeno sa krvnim srodstvom, u pogledu vraćanja oduzete imovine i obeštećenju.
     
  7. Agencija često traži, posle predaje Zahteva potražioca, kao dopunski dokument, rešenje o nasleđivanju pred sudom, iako još nije identifikovala vraćanje imovine kao „neke nove imovina iza ostavioca“, kako bi se zahtevalo u klasičnom slučaju po zakonu o nasleđivanju. Međutim, po Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, imovinu vraća Agencija za restituciju a ne sud. Agencija u opisanom slučaju od suda traži da on u Rešenju utvrdi isključivo nasledni red (ko nasledjuje i iza koga, do današnjih potražioca) posle lica kojem je oduzeta imovina. To znači da sud u Rešenju (koje donosi) ne odlučuje o raspodeli i vraćanju naslednicima imovine koja je oduzeta pretku već samo identifikuje sve u naslednom redu, od bivšeg vlasnika do današnjeg potražioca. U Rešenju suda po pravilu stoji „Obustavlja se postupak raspravljanja zaostavštine iza …… (bivšeg vlasnika) …“ da bi u Obrazloženju tog Rešenja bio naveden nasledni red, uz konstataciju da je utvrđeno da bivši vlasnik nema novoutvrđenu imovinu u zaostavštini. To je potrebno i dovoljno Rešenje suda za Agenciju za restituciju. Zato treba pažljivo paziti šta se traži od suda: Ne tražiti da on vraća i raspodeljuje imovinu (koja je predmet restitucije i obeštećena) jer to po Zakonu radi Agencija, već da utvrdi nasledi red na osnovu priložene dokumentacije (umrlice, krštenice, venčanice). Sudu su potrebne fotokopije tih dokumenata i uvid u originale istih, na samoj raspravi. Ako se pogrešno traži, sud će odbiti da razmatra predmet i donosi rešenje. Ovo je slučaj česte konfuzije, ljutnje i nerazumevanja kod potražioca oduzete imovine i njihovih „pravnih“ zastupnika.
     
  8. Kada dobijete izvode iz katastra nepokretnosti iz Službe nepokretnosti RGZa, pažljivo pročitajte šta pise u vertikalnoj koloni naslovljenoj „svojina“: državna, javna, društvena ili privatna. Od toga zavisi kakav će biti vaš stav potraživanja pred Agencijom: Ako je „svojina“ državna (Republike Srbije) ili javna, potražujete naturalnu restituciju. Ako je „svojina“ društvena, vrlo verovatno je to zemljište ili objekat „sakrivano“ da bi bilo privatizovano raznim mahinacijama i treba tražiti genezu („kretanje prava vlasnistva na datoj katastarskoj parceli“ što možete naći u pripadajućem ZKUL za tu katastarsku parcelu, u Sudu (gde su bile ranije zemljišne knjige). Ako je „svojina“ privatna, ne postoji mogućnost naturalne restitucije te katastarske parcele ili objekta. Ako među vašim potraživanim katastarskim parcelama postoje sve tri vrste „svojine“, tražite u toku medijacije u Agenciji „delimično rešenje“ samo za imovinu koja može da Vam se naturalno vrati (ono što je u državnoj ili javnoj svojini) a ostalo ostavite „na čekanju“. Agencija vas neće odbiti.
     
  9. Potraživanje preduzeća ne može ali imovina u okviru preduzeća koja su danas u državnoj svojini (javna, društvena, u stečaju, u restrukturiranju,…) može da se vraća u naturalnoj restituciji.
     
    U Članu 18, poslednji Stav Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stoji: „ Ne vraćaju se podržavljena preduzeća“. Šta to znači ? To znači da se ne vraćaju oduzeta preduzeća kao pravna lica ali to ne isključuje vraćanje delova imovine tih preduzeća koja su danas u državnoj svojini. U državnoj svojini su, pored svih javnih preduzeća na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou, danas i preduzeća u kojima je poništena privatizacija, preduzeća u stečaju i preduzeća koja su u „restrukturiranju“ (ma šta to u praksi značilo). U svima navedenim potojala je obaveza popisa celokupne imovine koja je time prelazila u državnu svojinu. A kada je neka (oduzeta) imovina u državnoj svojini, ona može da se vrati (po Zakonu) u obliku naturalne restitucije. Na primer, najstarija srpska šećerana, „Stara šećerana“ na Čukarici (opštini u Beogradu), sastavljena od 7 objekata na površini od 7,4 hektara, ne može da se privatizuje „kao pravno lice u celini“, a iz stečaja, dok  stečajni upravnik pouzdano ne proveri da li možda postoje postoje zahtevi za vraćanje nekih delova imovine te fabrike predratnim bivšim vlasnicima, zaključno do 1. marta 2014. godine.
Pravda

Komentar na Uputstva za podnošenje zahteva

pdf preuzmite dokument u pdf fajlu

Pred Vama je neosporni deo UPUTSTAVA za podnošenje Zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje.

UPUTSTVA nisu kompletna jer ni Agencija za restituciju nema potpuno formirane kriterijume za vraćanje svih vrsta oduzete imovine.

Uskoro ćemo prikazati detaljnije deo UPUTSTVA koje se odnosi na vraćanje oduzetog poljoprivrednog zemljišta (obradivog, šumskog, šuma). Do sada (a već je više od 8 meseci kašnjenja, zbog opštih izbora i formiranja nove Vlade) nije se pojavila Uredba Vlade Srbije koja mora da prati Zakon o vraćanju oduzete imovine – a u vezi poljoprivrednog zemljišta. U toj Uredbi treba da budu dati detaljniji kriterijumi za vraćanje ove vrste oduzete imovine.

Do sada, nisu konačno formirani kriterijumi za vraćanje bar delova postojeće imovine iz oduzetih (nacionalizovanih) preduzeća, manufaktura itd., koja se inače (po Zakonu) ne vraćaju kao celine, ne kao pravna lica.

Kako se budu uspostavljali i objavljivali navedeni (i drugi važni) kriterijumi za vraćanje – tako ćemo ih prikazivati na ovom sajtu.

Svi podaci na ovom sajtu -  jesu i biće pouzdani.

U tekstu Agencije za restituciju „KO SU POTENCIJALNI KORISNICI DENACIONALIZACIJE“ dati su detalji o pravima i ograničenjima za one koji (ne)mogu da potražuju oduzetu imovinu.

U tekstu Agencije za restituciju „NAJČEŠĆA PITANJA I ODGOVORI“ navedene su najinteresantnije dileme, pitanja i odgovori oko prava i ograničenja za potražioce i vraćanje oduzete imovine.

U opštem aktu Agencije za restituciju „PRAVILNIK O PRUŽANJU STRUČNE POMOĆI POTRAŽIOCIMA ODUZETE IMOVINE“ navedeni su uslovi i obim pomoći koju službe Agencije mogu da pruže potražiocima.

Link na sajt Agencije „EVIDENCIJA PODNETIH PRIJAVA“ pruža Vam detaljan hronološki uvid i informacije o prijavljenoj imovini i njenim potražiocima. Možete da proverite da li je Vaš podneti Zahtev za vraćanje pravilno, potpuno i verno evidentiran i status njegove obrade. Takođe, možete da vidite da li je neki Vaš rođak samostalno prijavio potraživanje iste imovine kao i vi i možete da skrenete pažnju Agenciji na to, u cilju npr. objedinjavanja predmeta, što vodi efikasnijem radu Agencije, ranijem roku za medijaciju i bržem donošenju Rešenja o vraćanju, bržem Vašem uvođenju u posed na vraćenoj oduzetoj imovini.

U tekstu Mreže za restituciju „O ČEMU TREBA VODITI RAČUNA KADA PODNOSITE ZAHTEV“ naći ćete kratke i jasne primere mogućnosti i ograničenja za denacionalizaciju. Primeri potiču iz do sada donetih (od strane Agencije) konačnih Rešenja o vraćanju oduzete imovine. Ovaj tekst priprema i stalno će ga obnavljati gđa Nada Bunjak, član UO Mreže za restituciju.

Pravda

Arhivski fondovi od 1944.

pdf preuzmite dokument u pdf fajlu

  • Skupština Republike Srbije (1944-1974)
  • Prezidijum Narodne skupštine Narodne Republike Srbije (1946-1953)
  • Predsedništvo Vlade Narodne Republike Srbije (1945-1953)
  • Republičko izvršno veće (1953-1990)
  • Ministarstvo agrarne reforme i kolonizacije Narodne Republike Srbije (1945-1946)
  • Ministarstvo državnih nabavki NRS 1949-1951
  • Ministarstvo državnih poljoprivrednih dobara NRS – Beograd 1947-1950
  • Ministarstvo elektroprivrede NRS – Beograd 1950 -
  • Ministarstvo finansija Narodne Republike Srbije (1944-1953)
  • Ministarstvo industrije Narodne Republike Srbije (1945-1950)
  • Ministarstvo komunalnih poslova NRS – Beograd, 1947-1950
  • Ministarstvo prosvete Narodne Republike Srbije (1944-1951)
  • Ministarstvo rada NRS – Beograd, 1946-1951
  • Ministarstvo rudarstva Narodne Republike Srbije (1945-1950)
  • Ministarstvo saobraćaja NRS – Beograd, 1947-1951
  • Ministarstvo socijalnog staranja Narodne Republike Srbije (1944-1951)
  • Ministarstvo šumarstva Narodne Republike Srbije (1945-1951)
  • Ministarstvo trgovine i snabdevanja Narodne Republike Srbije (1944-1951)
  • Ministarstvo  za nauku i kulturu NRS – Beograd, 1950-1951
  • Ministarstvo zdravlja Narodne Republike Srbije (1945-1951)
  • Ministarstvo  za uvoz i izvoz vlade NRS – Beograd, 1950-1951
  • Ministarstvo zdravlja NRS – Beograd, 1945-1955
  • Ministarstvo građevina Narodne Republike Srbije (1945-1951)
  • Ministarstvo poljoprivrede Narodne Republike Srbije (1944-1951)
  • Komitet spoljne trgovine Vlade Narodne Republike Srbije (1947-1950)
  • Ministarstvo za uvoz i izvoz Vlade Narodne Republike Srbije (1950-1951)
  • Državni sekretarijat za poslove privrede – Beograd 1953-1956
  • Sekretarijat vlade NRS za personalnu službu  1948-1953
  • Sekretarijat za privredu – Beograd 1952-1953
  • Republički sekretarijat za budžet i organizaciju uprave – Beograd 1953-1965
  • Republički sekretarijat za finansije – Beograd 1956-
  • Republički sekretarijat za narodno zdravlje – Beograd 1956-1965
  • Republički sekretarijat za obrazovanje – Beograd 1956-1967
  • Republički sekretarijat za socijalnu politiku i komunalna pitanja -Beograd 1958-1965
  • Privredni savet NRS – Beograd 1950-1953
  • Savet za energetiku i ekstraktivnu industriju – Beograd 1950-1951
  • Savet za građevinske i komunalne poslove vlade NRS – Beograd 1951-1953
  • Savet za industriju vlade NRS – Beograd 1951-1953
  • Savet za komunalne poslove i lokalnu privredu vlade NRS – Beograd 1950-1951
  • Savet za narodno zdravlje i socijalnu politiku – Beograd 1951-1956
  • Savet za poljoprivredu  i šumarstvo – Beograd 1951-1953
  • Savet za prerađivačku industriju vlade NRS – Beograd 1950-1951
  • Savet za promet robom vlade NRS – Beograd 1950-1953
  • Savet za prosvetu i kulturu NRS – Beograd 1951-1956
  • Savet za saobraćaj NRS – Beograd 1947-1951
  • Savet za socijalnu zaštitu NRS – Beograd 1956-1958
  • Savet za zakonodavstvo i izgradnju narodne vlasti vlade NRS – Beograd 1950-1953
  • Glavna uprava za otkup poljoprivrednih proizvoda ministarstva trgovine i snabdevanja
  • NRS – Beograd 1947-1953
  • Glavna uprava za državne nabavke – Beograd 1951-1952
  • Glavna uprava za komunalne poslove – Beograd 1951-1952
  • Glavna uprava za lokalnu industriju i zanatstvo – Beograd 1951-1852
  • Glavna uprava za plan – Beograd 1951-1952
  • Glavna uprava za poljoprivredu  - Beograd 1944-1952
  • Glavna uprava za saobraćaj i puteve – Beograd 1951-1951
  • Glavna uprava za šumarstvo – Beograd 1951-1952
  • Glavna uprava za turizam i ugostiteljstvo – Beograd 1946-1952
  • Glavna uprava za trgovinu i snabdevanje NRS – Beograd 1951-1951
  • Glavna uprava voda – Beograd 1947-1948
  • Glavna uprava za vodoprivredu  - Beograd 1951-1952
  • Glavna uprava za uvoz i izvoz – Beograd 1951-1951
  • Komitet za fiskulturu vlade NRS – Beograd 1948-1950
  • Komitet za kinematografiju vlade NRS – Beograd 1948-1951
  • Komitet komunalnih poslova vlade NRS – Beograd 1950-1951
  • Komitet za lokalnu industriju i zanatstvo – Beograd 1950-1951
  • Komitet za naučne ustanove, univerzitet i visoke škole – Beograd 1947-1950
  • Komitet za srednje stručne škole – Beograd 1947-1949
  • Komitet spoljne trgovine vlade NRS 1947-1950
  • Komitet za vodoprivredu  vlade NRS – Beograd 1948-1951
  • Komitet za zadrugarstvo vlade NRS – Beograd 1948-?
  • Komisija državne kontrole NRS – Beograd 1946-1951
  • Planska komisija Narodne Republike Srbije (1946-1951)
  • Republička komisija za poljoprivredni zemljišni fond (1953-1956)
  • Komisija za reviziju projekata Narodne Republike Srbije (1948-1953)
  • Zemaljska komisija Srbije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača (1944-
  • 1948)
  • Zemaljska komisija za verske poslove Vlade Narodne Republike Srbije (1945-1952)
  • Ured za informacije pri predsedništvu  vlade NRS – Beograd 1948-1951
  • Zemaljski ured za cene Srbije 1945-1950 – Beograd 1945-1950
  • Urbanistički zavod pri planskoj komisiji NRS – Beograd 1947-1952
  • Zemaljska uprava prehrambene industrije NRS – Beograd 1946-1947
  • Zemaljska uprava industrije kože i obuće – Beograd 1946-1947
  • Zemaljska uprava za industrijsku preradu žita – Beograd 1946-1948
  • Zemaljska uprava za industriju građevinskog materijala 1946-?
  • Zemaljska uprava za izgradnju zadružnih domova u Srbiji – Beograd (?-?)
  • Zemaljska uprava za otkup i raspodelu semenske robe – Beograd 1947- 1949
  • Uprava poljoprivrednih mašinskih stanica UMSS – Beograd 1945-1947
  • Uprava za mlinove – Beograd 1948-1949
  • Uprava za proizvodnju građevinskog materijala – Beograd 1948-1950
  • Uprava za radio – difuziju – Beograd 1950-1951
  • Uprava za šumarstvo – Beograd 1953-19
  • Uprava za unapređenje proizvodnje – UZUP – Beograd 1948-1952
  • Uprava oglednog dobra univerziteta u Beogradu 1823-1947
  • Generalna direkcija drvne industrije – Beograd (1950-?)
  • Generalna direkcija građevinskih preduzeća opšte građe NRS – Beograd (1948-1950)
  • Generalna direkcija industrije građevinskog materijala 1950-1951
  • Generalna direkcija za građenje – Beograd (1950-?)
  • Glavna direkcija drvne industrije – Beograd 1948-1951
  • Glavna direkcija državnih poljoprivrednih dobara 1950-1952
  • Glavna direkcija građevinske industrije NRS 1948
  • Glavna direkcija građevinskih preduzeća 1948-1950
  • Glavna direkcija elektroprivrede (1947-1952)
  • Glavna direkcija grafičke industrije NRS 1947-1950
  • Glavna direkcija hemijske industrije 1947-1952
  • Glavna direkcija hidrograđevinskih preduzeća 1950
  • Glavna direkcija industrije vrenja i testenina NRS 1947-1950
  • Glavna direkcija kože i obuće NRS 1947-1950
  • Glavna direkcija mašinogradnje (1950-1952)
  • Glavna direkcija metalne i radioindustrije (1947-1952)
  • Glavna uprava za lokalnu industriju i zanatstvo 1951-1952
  • Glavna direkcija mlinskih  preduzeća 1949-1950
  • Glavna direkcija narodnih magacina 1947-1950
  • Glavna direkcija trgovinskih preduzeća za trgovinu  na veliko 1949-1952
  • Glavna direkcija tekstilne industrije NRS 1947-1950
  • Glavna direkcija za kudelju i lan NRS 1947-1950
  • Glavna direkcija za tekstil, kožu, obuću i gumu NRS 1950-1951
  • Glavna direkcija za kožu i obuću 1951-1952
  • Glavna direkcija republičkih magacina 1948-1949
  • Glavna direkcija trgovačkih stovarišta 1947-1948
  • Glavna direkcija za metalurgiju (1951-1952)
  • Glavna direkcija poljoprivrednih  dobara – Beograd 1947-1950
  • Glavna direkcija poljoprivrednih mašinskih stanica 1947-1950
  • Glavna direkcija pirinčanih gazdinstava NRS 1947-1949
  • Glavna direkcija preduzeća za eksploataciju šuma 1949-1950
  • Glavna direkcija preduzeća za građenje puteva 1950-1951
  • Glavna direkcija za nemetale 1950-1952
  • Glavna direkcija preduzeća za promet stokom i stočnim proizvodima 1947-1950
  • Glavna direkcija preduzeća za promet voćem, povrćem i alkoholnim pićem 1947-1948
  • Glavna direkcija preduzeća za promet žitaricama 1947-1957
  • Glavna direkcija za promet živinom  i perjem 1947-1951
  • Glavna direkcija za saobraćaj 1950-1951
  • Glavna direkcija preduzeća za snabdevanje poljoprivrede nrs 1947-1951
  • Glavna direkcija za visokogradnju  1947-1948
  • Glavna (generalna) direkcija prehrambene industrije 1950-1952
  • Glavna direkcija privrednih preduzeća 1948-1950
  • Glavna direkcija remonta – Beograd 1947-1952
  • Glavna direkcija rečnog saobraćaja 1951-1952
  • Glavna direkcija specijalizovanih građevinskih preduzeća 1948-1950
  • Glavna direkcija šumskih gazdinstava 1947-1949
  • Glavna direkcija vetseruma 1950-1951
  • Glavna direkcija zadružne poljoprivrede – 1952
  • Glavna direkcija za industrijske objekte 1947-1948
  • Glavna direkcija za javni auto saobraćaj 1947-1952
  • Glavna direkcija za kožu i obuću – Beograd 1951-1952
  • Glavna direkcija za kudelju i lan NRS – Novi Sad 1947-1950
  • Glavna direkcija za nabavke 1947-1952
  • Glavna direkcija za otkup kože i vune 1949-1951
  • Glavna direkcija za preradu mesa, voća i povrća NRS 1947-1950
  • Glavna direkcija za primenjenu umetnost i narodnu radinost NRS – Beograd 1947- ne dalje od 1953.
  • Glavna direkcija tekstilne industrije NRS – Beograd 1947-1950
  • Glavna direkcija za tekstil 1951-1952
  • Glavna direkcija za tekstil, kožu, obuću i gumu NRS – Beograd 1950-1951
  • Glavna direkcija za ugalj 1950-1951
  • Direkcija za transport pri predsedništvu  vlade NRS – Beograd 1948-1951
  • Kapetanija pristaništa 1918-

 

 

Pravose

 

 

Prosvetne, kulturne i naučne ustanove

 

 

Prosvetne ustanove

 

Univerzitet u Beogradu (1905-)

Medicinska velika škola, Beograd 1948-1954

Tehnička velika škola 1948-1954

Akademija za likovnu umetnost, Beograd 1937-

Ekonomski  fakultet, Beograd 1937-

Farmaceutski  fakultet, Beograd 1939-

Filozofski fakultet, Beograd 1863-

Medicinski  fakultet, Beograd 1919-

Muzička akademija, Beograd 1937-

Poljoprivredno-šumarski  fakultet 1919-1949

Pravni fakultet, Beograd 1863-

Tehnički fakultet, Beograd 1863-1948

 

Veterinarski fakultet, Beograd 1936-

Viša pedagoška škola, Beograd 1937-

Visoka saobraćajna škola, Beograd 1950-1980

Viša škola za kadrove socijalnog osiguranja – Beograd 1960-1968

Viša škola za organizaciju rada 1961-1970

Viša upravna škola, Beograd 1956-1970

Stanica za praktičnu  nastavu i oglede veterinarskog fakulteta u Beogradu 1954-1960

Zavod za osposobljavanje kadrova za administrativne  poslove 1953-

Politička škola Srbije – Beograd 1945-1953

Škola građevinskih poslovođa NRS – Beograd ?-?

Trgovačka škola profesora Todorovića i Stojanovića u Beogradu – Beograd 1911-1946

Centralna uprava domova jugoslovenske dece u Bugarskoj – Sofija 1945-?

 

 

Kulturne ustanove

 

Arhiv Srbije 1898-

„Novi dani“ – list, organ oblasnog odbora narodnog fronta beogradske oblasti – Beograd 1949-1952

„Partiski radnik“ – list, organ centralnog komiteta komunističke partije Srbije – Beograd 1948-1955

Svetlost, preduzeće za prikazivanje bioskopskih  predstava i prodajnih izložba knjiga

1949-1952

„7. juli“ – list, organ zemaljskog odbora saveza boraca NOR Srbije – Beograd 1949-1951

„Selo“ organ ujedinjene zemljoradničke stranke – Beograd 1919-1925

Zadužbine – Beograd 1906-1974

 

 

Naučne ustanove

 

Epidemiološki institut 1921-1951

Hemijski institut NRS 1948-1961

Institut  za metalurgiju 1951-1952

Institut  za staklo 1949-

Naučno-istraživački institut ministarstva industrije NRS 1948-1952

Urbanistički institut 1945-1947

Meteorološka opservatorija – Beograd 1887-

Opitna stanica za ispitivanje prenapregnutog betona 1952-

Seizmološki zavod u Beogradu – Beograd 1906-

Uprava oglednog dobra univerziteta – Beograd 1923-1947

 

 

Socijalne i zdravstvene ustanove

 

 

Socijalne ustanove

 

Državni  zavod za socijalno osiguranje direkcija – Zagreb ?-?

Biro za posredovanje rada NRS – Beograd ne posle 1952-1960

 

Okružni  ured za osiguranje radnika – Beograd 1921-1945

Domovi slepih – Zemun 1919-

Centralno prihvatilište  za decu i omladinu – Beograd 1920-

 

 

Zdravstvene ustanove

 

Fiziološka klinika – Beograd 1946-1952

Interna propedevtička klinika – Beograd 1922-1956

Prva hirurška klinika medicinskog fakulteta – Beograd 1921-1969

Treća interna klinika univerziteta – Beograd 1932-1956

Urološka klinika – Beograd 1932-

Opšta državna bolnica – Beograd 1866-1947

Bolnica za psihijatrijska i nervna obolenja dr Laza Lazarević – Beograd 1861-

Državna hemijska laboratorija – Beograd 1859-?

Državni zavod za proizvodnju veterinarskih cepiva i lekova – Beograd 1939-1944

Narodni sanitetski fond – Beograd 1939-?

Prolek, zavod za proizvodnju lekova, Beograd 1941-1946

 

 

Privreda i bankarstvo

 

 

PERIOD KAPITALIZMA

 

Banke i novčani zavodi

 

Prva srpska zemljoradnička banka – Beograd 1914-?

 

 

Poljoprivreda i šumarstvo

 

Srpsko poljoprivredno društvo – Beograd ?-?

 

 

Zadruge

 

Kompleks fondova zadružnih organizacija osnovanih do Drugog svetskog rata (1894-

1941)

Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga (1895-1947), 1917-1947.

Glavna zemljoradnička nabavljačka zadruga (1929-1947)

Savez zdravstvenih zadruga Srbije – Beograd 1922-1948

Savez zemljoradničkih proizvođačkih zadruga – Beograd 1940-1947

Glavna zemljoradnička kreditna zadruga – Beograd 1935-1947

Glavna zemljoradnička proizvođačka zadruga – Beograd 1935-1947

Glavna zemljoradnička stočarska zadruga (1933-1947), 1933-1951.

Glavna zemljoradnička potrošačka zadruga (1935-1947), 1935-1950.

 

Kompleks fondova zadružnih  organizacija osnovanih do II svetskog rata

Okružni savezi zemljoradničkih zadruga

Zemljoradničke kreditne zadruge

 

Zadruge za poljoprivredne  kredite

Mesne zadruge za poljoprivredni kredit

Ostale kreditne zadruge

Zemljoradničke nabavljačke zadruge

Zemljoradničke mlekarske zadruge

Zemljoradničke proizvođačke zadruge

Zemljoradničke stočarske zadruge

Zemljoradničke stočarsko-selekcione zadruge

Zemljoradničke žitarske i žitarske zadruge

Ostale zemljoradničke zadruge

Poljoprivredne i stočarske zadruge

Ostale zadruge

 

 

PERIOD SOCIJALIZMA

 

 

Privredna udruženja

 

 

Komore

 

Komora za industriju i rudarstvo, građevinarstvo i saobraćaj – Beograd 1051-1962

Poljoprivredna komora NR Srbije – Beograd ?-?; 1955/

Poljoprivredno-šumarska komora NR Srbije – Beograd 1951-1962

Trgovinska komora NR Srbije – Beograd 1952-1962

Ugostiteljska komora NR Srbije – Beograd 1947-1962

Zanatsko-komunalna komora NR Srbije – Beograd 1946-1962

 

 

Privredna preduzeća

 

 

Industrija

 

Električno preduzeće Srbije – EPS – Beograd 1945-1947

Elektrovod, preduzeće za nabavku električnih postrojenja i materijala – Beograd 1950-

1953

Industrijsko-projektantsko-konstrukcioni biro vlade NRS – iprokoz – Beograd 1947-

1951

Koteks, preduzeće za promet sirovom kožom i vunom – Beograd 1951-1952

Ropočevo, industrija mermera – Beograd 1950-1952

Preduzeće za istražne radove – Beograd 1950-1951

Srbokoteks, zemaljsko preduzeće za promet kožom i tekstilom – Beograd 1947-1949

Glavna mašinska radionica – gmr 1946-1947

Granit, preduzeće za eksploataciju šljunka i kamena 1951-1952

Generalna direkcija za građenje 1950

Glavna direkcija preduzeća za otkup i promet voćem 1948-1950

Trgovinska agencija nrs za promet industrijskom robom – Beograd 1950-1952

Venčac, udruženi majdan mermera – Beograd 1947-1954

 

Poljoprivreda i šumarstvo

 

Državno šumarsko preduzeće šumpred – Beograd 1946-1947

Glavna mašinska radionica – GMR – Beograd 1946-1947

Poljoprivredno izdavačko preduzeće „Pipred“ – Beograd ?-?; 1946/1952

Šumsko transportno prduzeće – Šumtrans – Beograd 1947-1952

Šumtara (Tara), Šumsko nabavno preduzeće – Beograd 1948-1949

Trifolin, preduzeće za prečišćavanje semena – Beograd 1948-1951

Agencija ugostiteljstva Srbije – Beograd 1948-1953

Beograd, trgovačko stovarište za promet tekstilom – Beograd 1946-1948

Državno preduzeće Srbije za opšte nabavke – Beograd 1947-1948

Eksport-ambalaža, preduzeće za ambalažu izvozne robe – Beograd 1950-1951

Komunalac, opšte nabavno-prodajno preduzeće za lokalnu industriju NRS – Beograd

1948-1949

Prežis, zemaljsko preduzeće Srbije za promet žitom i stokom – Beograd 1945-1946

Stig, preduzeće za promet stokom i stočnim proizvodima – Beograd 1946-1948

Stočar, preduzeće za promet stokom i stočnim proizvodima – Beograd 1948-1950

Trgovinski  servis NRS – Beograd 1949-1951

Trgovinsko stovarište za promet gotovim hemijskim proizvodima – Beograd 1946-1947

Uljarica AD – Beograd ?-1944

Voćar, preduzeće za promet eksport-import  - Beograd 1948- ne kasnije od 1951

Voćar, zemaljsko preduzeće za promet voćem i povrćem – Beograd 1947-1953

Zemag, zemaljski magacin Srbije – Beograd 1946-1947 (1948)

Žitopromet, preduzeće za promet žitaricama – Beograd 1947-?

Živinopromet, prodajna agencija za izvoz – Beograd 1951-1952

Žitopromet, zemaljsko preduzeće Srbije za promet žitom – Beograd 1946-1947

 

 

Saobraćaj

 

Prevoz, teretno autotransportno preduzeće Srbije – Beograd 1946-1950

Transport, preduzeće za prevoz – Beograd 1950-1951

Transporter, autotransportno preduzeće – Beograd 1949-1952

 

 

Građevinarstvo

 

Građevinar, građevinsko preduzeće Srbije za gradnju – Beograd 1947-1949

Građevinska mašina, preduzeće za izvođenje zemaljskih radova – Beograd 1949-1951

Grant, preduzeće za proizvodnju i nabavku građevinskog materijala – Beograd 1950-1951

Granit, preduzeće za proizvodnju i nabavku građevinskog materijala – Beograd 1950-1951

Hidrogradnja, građevinsko preduzeće – Beograd 1947-1953

Moravac, preduzeće za eksploataciju šljunka – Beograd 1949-1951

Ograps, opšte zemaljsko građevinsko preduzeće – Beograd 1946-1947

Poljoprivredni građevinar, građevinsko preduzeće – Beograd 1948-1950

 

Ostalo

 

Sava, hidrograđevinsko  preduzeće – Beograd 1948-1951

 

 

Zadruge

 

Glavni zadružni savez Srbije – Beograd 1946-1947

Glavni savez zemljoradničkih zadruga NR Srbije – Beograd 1949-1962

Savez nabavno-prodajnih zadruga Srbije – Beograd 1947-1949

Savez ribarskih zadruga NRS – Beograd 1955-?

Savez radničko-službeničkih zadruga Srbije – Beograd 1945-1950

Savez seljačkih radnih zadruga – Beograd 1947-1949

Savez zanatskih zadruga Srbije – Beograd ?-?

Savez zanatskih i drugih nezemljoradničkih zadruga – Beograd 1951-1962

Savez zemljoradničkih zadruga Srbije – Beograd 1947-1949

Zadružni  poslovni  savez za mehanizaciju i snabdevanje poljoprivrede NR Srbije

„Agrooprema“ – Beograd 1956-?

Podsavez zanatskih zadruga NR Srbije – Beograd ?-?

Fond za mehanizaciju i investicionu izgradnju zadružne privrede – Beograd ?-?

 

 

DRUŠTVENO-POLITIČKE ORGANIZACIJE, DRUŠTVA I UDRUŽENJA

 

 

Političke i društveno-političke organizacije

 

 

Napredne političke i društveno-političke organizacije

 

Srpska socijaldemokratska partija – SSDP (1903-1919)

Centralni komitet Saveza komunista Srbije – Beograd 1919-?

Pokrajinsko povereništvo (Komunističke partije Jugoslavije) za istočnu Srbiju – Niš

1942-1943

 

 

Oblasni komiteti Komunističke partije Srbije

 

Za beogradsku oblast – Beograd 1949-1952

Za kragujevačku oblast – Kragujevac 1949-1952

Za nišku oblast – Niš 1949-1952

Za Sandžak – Novi Pazar 1939-1945

Za timočku  oblast – Zaječar 1949-1952

 

 

Okružni komiteti Komunističke partije Srbije

 

Beograd (1939-1947)

Čačak (1939-1947)

Kragujevac (1940-1947)

 

Kraljevo (1941-1944)

Kruševac 1940-1947

Leskovac 1940-1947

Niš 1938-1947

Novi Pazar 1945-1947

Pirot 1944-1947

Požarevac 1940-1947

Prokuplje 1943-1947

Svetozarevo 1940-1947

Šabac 1940-1947

Titovo Užice 1939-1941

Zaječar 1940-1947

Valjevo 1938/1939-1947

Vranje 1943-1947

 

 

Socijalistički savez radnog naroda

 

Republička konferencija socijalističkog saveza radnog naroda Srbije – Beograd 1944-

Glavni odbor antifašističkog  fronta žena Srbije – Beograd 1941-

 

 

Oblasni odbori Narodnog fronta Srbije

 

Beogradske oblasti – Beograd 1949-1952

Kragujevačke oblasti – Kragujevac 1949-1952

Titovo-užičke  oblasti – Titovo Užice 1949-1952

 

 

Savez sindikata

 

Veće sindikata Srbije – Beograd 1945-

Sindikat građevinskih radnika Jugoslavije – republički  odbor za Srbiju – Beograd

1945-

Sindikat komunalnih  preduzeća i ustanova Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1955

Sindikat poljoprivrednih radnika i službenika Jugoslavije –

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1959

Sindikat radnika industrije drveta i šumarstva Jugoslavije –

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1963

Sindikat radnika i službenika kožarske, prerađivačke i gumarske industrije

Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1955

Sindikat radnika mesne industrije i zanatstva Jugoslavije –

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1955

Sindikat radnika i službenika hemijske industrije Jugoslavije -

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1949

Sindikat rudarskih radnika Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-

1955

Sindikat radnika štampe i papira Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd

 

1945-1963

Sindikat službenika pošte, telegrafa i telefona Jugoslavije -

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1957

Sindikat zdravstvenih radnika Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd

1945-1963

Sindikat železničara Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-1959

Sindikat radnika prehrambene i duvanske industrije Jugoslavije -

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1949-1963

Sindikat službenika državnih organa i društvenih službi Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1949-1963

Sindikat metalurgijskih radnika Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd

1950-1955

Sindikat radnika saobraćaja Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1950-

1959

Sindikat radnika umetnosti i kulture Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1950-1963

Sindikat službenika i radnika pošte, telegrafa i telefona Jugoslavije – Dom odmora

Zemaljskog odbora za Srbiju – Beograd – Avala 1954-1956

Sindikat komunalnih i zanatskih radnika Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1955-1963

Sindikat rudarskih i metalurgijskih radnika Jugoslavije -

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1955-1959

Sindikat tekstilnih, kožarskih i gumarskih radnika Jugoslavije -

Republički odbor za Srbiju – Beograd 1955-1963

Sindikat trgovinskih, ugostiteljskih i turističkih radnika Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1955-1963

Savez prijatelja prirode Srbije – Glavni odbor – Beograd 1955-1958

Federacija sindikata saobraćaja i veza FNRJ – Republički odbor za NRS – Beograd

1956-1959

Federacija sindikata službenika i radnika javnih službi Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1958-1963

Savez sindikata Jugoslavije – Republički odbor Prijatelja prirode za Srbiju – Beograd

1958-1963

Sindikat radnika poljoprivrede, prehrambene i duvanske industrije Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1959-

Sindikat radnika rudarstva , metalurgije i hemijske industrije Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1959-1963

Sindikat prosvetnih i naučnih radnika Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1960-1963

 

 

Savez boraca Narodnooslobodilačkog rata

 

Savez boraca Narodnooslobodilačkog rata – Glavni odbor za NRS – Beograd 1947-1962

 

Oblasni odbori Saveza boraca Narodnooslobodilačkog rata

 

Beogradske oblasti – Beograd 1949-1950

Niške oblasti – Niš 1949-1950

 

Titovo-užičke  oblasti – Titovo Užice 1949-1950

Zaječarske oblasti – Zaječar 1949-1950

Kragujevačke oblasti – Kragujevac 1949-1950

 

 

Udruženje rezervnih oficira i podoficira

 

Udruženje rezervnih oficira i podoficira Jugoslavije – Glavni odbor za Srbiju – Beograd 1952-1962

 

 

Savez vojnih ratnih invalida

 

Savez ratnih vojnih  invalida Jugoslavije – Republički odbor za Srbiju – Beograd 1945-

1964

Glavna uprava za privredu Glavnog odbora ratnih vojnih invalida Srbije – Beograd

1947-1954

 

 

Savez socijalističke omladine

 

Republička konferencija Saveza socijalističke omladine Srbije – Beograd 1944-

 

 

Okružni odbori Narodne omladine Srbije

 

Beograd 1944-1947

Čačak 1944-1947

Kragujevac 1944-1947

Kruševac 1944-1947

Leskovac 1944-1947

Niš 1944-1947

Novi Pazar 1944-1947

Pirot 1944-1947

Požarevac 1944-1947

Za Toplicu  – Prokuplje 1944-1947

Za Pomoravlje – Svetozarevo 1944-1947

Za Podrinje – Šabac 1944-1947

Titovo Užice 1944-1947

Valjevo 1944-1947

Vranje 1944-1947

Zaječar 1944-1947

 

 

Savez Komunističke omladine Jugoslavije - SKOJ

 

Pokrajinski komitet SKOJ-a za Srbiju – Beograd 1919-1948

Oblasni komitet SKOJ-a za Sandžak – Novi Pazar

 

 

Okružni komiteti Saveza Komunističke omladine Jugoslavije - SKOJ

 

Beograd 1942-1947

 

Čačak 1942, 1944-1947

Kragujevac 1942-1947

Leskovac 1942-1947

Niš 1942-1947

Novi Pazar 1945-1947

Pirot 1944-1945

Požarevac 1944-1947

Za Toplicu  – Prokuplje 1944-1947

Za Pomoravlje – Svetozarevo 1941, 1944-1947

Za Podrinje – Šabac 1944-1947

Titovo Užice 1944-1947

Valjevo 1944-1947

Vranje 1944-1947

Zaječar 1944-1947

 

 

Staleške korporacije

 

Društvo arhivskih radnika Srbije – Beograd 1954-1971

Pedagoško društvo u Beogradu – Beograd 1924-

Srpsko lekarsko društvo – Beograd 1872-

 

 

Humanitarna društva

 

Glavni odbor Srpske narodne odbrane u SAD – Njujork 1917-1924

 

 

Ostalo

 

Omladinska radna akcija izgradnje autoputa „Bratstvo jedinstvo“1948-1950

Omladinska radna akcija izgradnje omladinske pruge Brčko-Banovići 1946

Omladinska radna akcija seča drva na Crnom vrhu 1945-1946

Omladinska radna akcija omladinske pruge Kučevo-Brodice 1948

Omladinska radna akcija izgradnja posavskih kanala Obrenovac-Skela 1946

Omladinska radna akcija izgradnja pruge Pančevački rit 1948

Omladinska radna akcija izgradnja puta Preljina-Čačak-Titovo Užice 1960-1961

Omladinska radna akcija seča drva na Rudniku  1945-1946

Omladinska radna akcija izgradnje valjaonice bakra Sevojno 1950-1953

Omladinska radna akcija izgradnje omladinske pruge Šamac-Sarajevo 1947

Omladinska radna akcija izgradnje hidrocentrale na Vlasini – Surdulica 1950-1955

Omladinska radna akcija berba kukuruza o obrada napuštenog  zemljišta u Vojvodini

1945

Savez dobrovoljaca – Beograd 1904-1924

Rusko-srpski klub – Beograd 1903-1935

Prvo srpsko akcionarsko društvo za eksploataciju šuma – Beograd 1910-1944

Odbor Slovena dobrovoljaca „Banatske klisure“ – Bela crkva ?-?

Arhiva institucija pod bugarskom okupacijom 1915-1918

 

Centralna uprava studentskih domova i menzi – Beograd ne ranije od 1947-?

 

Fondovi Saveza komunista Srbije – SKS

Fondovi omladinskih organizacija

Fondovi Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije

Fondovi Saveza sindikata Srbije

Fondovi boračkih organizacijaO Arhivu

Pravda

Arhivi u Srbiji

pdf preuzmite dokument u pdf fajlu

Lokalni Arhivi u Srbiji su zasnivani davno i pokrivaju TERITORIJALNO oblasti koje su pokrivali raniji srezovi pa u “pokrivanju teritorije” otstupaju od današnje teritorijalne podele Srbije na okruge.

“Gradski arhivi” ne pokrivaju samo gradove već daleko veće oblasti, kao na primer Arhiv grada Novog Sada koji drži građu iz (skoro) celog južno-bačkog okruga, osim opština uz reku Tisu.

Da bi ste tačno znali KOJU TERITORIJU pokriva neki arhiv, treba pozvati (potreban dati) telefon i interesovati se.

Drugi važan podatak koji možete saznati telefonom je KOJU VRSTU ARHIVSKE GRAĐE poseduje arhiv koji Vas interesuje. Situacija je od arhiva do arhiva drastično različita – negde sadrže sudske arhive negde ne.

SPISAK VRSTA ARHIVSKE GRAĐE

u svim arhivama u Srbiji je data na posebnom linku na ovom sajtu pod nazivom:
“ARHIVSKA GRAĐA POSLE 1944. GODINE”

POSTUPAK TRAŽENJA POTREBNIH DOKUMENATA

  1. Od kuće, na ovom sajtu: Prvo potražite u linku “ARHIVSKA GRAĐA….” VRSTU traženih dokumenata, prema Vašim potrebama i iz koje su godine.
  2. Zatim, na linku “ARHIVE U SRBIJI” tražite mesto (oblast, grad, naselje, selo) na koje se potrebna dokumenta odnose.

Put kojim treba ići po Srbiji :

  1. PRVO tražiti dokumenta u imovinsko-pravnim odeljenjima Opština gde je imovina oduzimana i saznati da li je arhiva iz potrebnog perioda vremena u opštini ili je predata nekoj arhivi i kojoj arhivi.
  2. DRUGO, posetite (teritorijalno) nadležni Sud i proverite da li je SUDSKA ARHIVA iz traženog perioda u sudu ili je predata nekom arhivu i kojem arhivu (Vrlo je različito od mesta do mesta !)

ARHIV JUGOSLAVIJE

ranije ARHIV SRBIJE I CRNE GORE

  • Vase Pelagića 33, 11000 Beograd, Srbija POŠTANSKI FAH: 65
  • 011/3690-252, 3690-253, 3690-261, 3690-262, faks: 011/3066-635
  • arhivyu@arhivyu.rs

ARHIV NARODNE BANKE SRBIJE

sadrži i dokumenta NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE, dokumentacija iz ukinutih banaka, fondova i novčanih zavoda svih vrsta posle II svetskog rata, ako ih nema u Arhivu Jugoslavije

  • Kralja Petra 12, 11 000 Beograd
  • 011/3027-100

  • Nemanjina 17, 11 000 Beograd
  • 011/3338-000

INFORMATIVNI CENTAR

ARHIV SRBIJE

centralna ustanova sistema arhiva u Srbiji

Arhiv Vojvodine

 

Arhiv Kosova i Metohije

  • Istorijski arhiv Niš, Tvrđava bb
  • 18000 Niš
  • 064/393-42-32, 018/515-608

Istorijski arhiv Beograda

Istorijski arhiv Bela Crkva

Istorijski arhiv Valjevo

  • Pop Lukina 52, 14000 Valjevo
  • 014/221-028, 014/228-187, Faks: 014/228-187

Istorijski arhiv Zrenjanin

Istorijski arhiv Kikinda

Istorijski arhiv Kraljevo

Istorijski arhiv Kruševac

Istorijski arhiv Kruševac - Odeljenje u Trsteniku

  • Knjeginje Milice bb II sprat, 37240 Trstenik
  • 037/712-316, Faks: 037/712-316

Istorijski arhiv Leskovac

  • Dr Rade Svilara 25, 16000 Leskovac
  • 016/247-426, 016/216-996
  • arhivle@ptt.rs

Istorijski arhiv Negotin

Istorijski arhiv Negotin - Odeljenje u Boru

  • Vojske Jugoslavije 18, 19210 Bor
  • 030/421-365, Faks: 030/421-365

Istorijski arhiv Niš

Istorijski arhiv Pirot

  • Srpskih vladara 130, 18300 Pirot
  • 010/320-952, 010/310-592, 064/206-86-20, Faks: 010/31-05-92
  • iapirot@medianis.net

Istorijski arhiv Požarevac

Istorijski arhiv Senta

Istorijski arhiv Senta - Odsek za arhivsku građu u Bečeju

Istorijski arhiv Sombor

Istorijski arhiv Subotica

Istorijski arhiv Užice

Istorijski arhiv grada Novog Sada

Istorijski arhiv u Pančevu

Istorijski arhiv u Smederevu

Istorijski arhiv „31. januar“ Vranje

Istorijski arhiv „Ras“ Novi Pazar

Istorijski arhiv „Srednje Pomoravlje“ Jagodina

Istorijski arhiv „Srem“ Sremska Mitrovica

Istorijski arhiv „Timočka krajina“ Zaječar

Istorijski arhiv „Toplice“ Prokuplje

Istorijski arhiv „Šumadije“ Kragujevac

Međuopštinski istorijski arhiv Šabac

Međuopštinski istorijski arhiv Čačak